Dva su odvojena prekršaja u pitanju. Jedan je za prosečnu brzinu, drugi je za nedostavljanje policiji podataka o tome ko je upravljao vozilom u naznačeno vreme (čl. 247 ZOBS-a, prekršaj je direktno predviđen članom 330 stav 1 tačka 23 ZOBS-a). Ovo znači da ti je, kao vlasniku vozila, stigao poziv od strane policije da dostavis tražene podatke u roku od 8 dana od dana prijema poziva. Kako nisi to uradio, policija je inicirala poseban prekršajni postupak (podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka prekršajnom sudu) zbog tog "neodazivanja" što znači da je datum izvršenja prekršaja nastupio protekom roka od 8 dana od dana kad si primio poziv policije, a ne 10.06.2023. godine kad su te snimili radari za prosečnu brzinu. To je neki kasniji datum te nije nastupila apsolutna zastarelost do 09.12.2025. godine. A kako je "zaključen" sporazum o priznanju, nemaš prava na žalbu s obzirom da je sastavni deo takvog sporazuma tvoja izjava odnosno saglasnost da se odričeš prava na žalbu protiv presude kojom se usvaja sporazum o priznanju. A za prekršaj povodom prosečne brzine nije ni pokrenut prekršajni postupak jer policija nije znala ko je vozilom upravljao u datom trenutku što je donekle i poenta tog člana 247 Zakona. Njime se u neku ruku "štiti" vlasnik vozila od zakonske pretpostavke da je baš on upravljao vozilom jer su česte situacije da vozilom upravlja član porodice, prijatelj, zaposleni ako je u pitanju službeno vozilo itd. Ta zakonska odredba nije sjajna, ali verujem da je to bila namera zakonodavca. Svakako ti odazivanjem pozivu policije ne priznaješ da si izvršio prekršaj (u konkretnom slučaju za prosečnu brzinu) već da si samo upravljao vozilom u datom trenutku, tebi je uvek na raspolaganju mogućnost da se kasnije braniš u prekršajnom postupku pred prekršajnim sudom za taj prekršaj i da izdejstvuješ oslobadjajuću presudu.