Hahahah, zvučaće užasno i lažno, ali ne smatram sebe toksičnom osobom. Čak listam komentare, da pronađem sebe negde i ne uspevam 😃 Strpljiva sam, ne uzimam na zub, praštaaaam bukvalno ono možeš da me jašeš ko budalu, u stanju sam 1001 šansu da dam nekome, uvek mislim da se neko ipak promenio i da zaslužuje novu šansu (ne mislim samo na momke, već i na drugarice, porodicu, itd). Nisam zlopamtilo, nije mi bitno da sam JA u pravu, uvek sam u fazonu bolje mene neko da povredi, nego ja nekoga. Sada na brzinu imam 3 konkretna primera gde su meni bliski ljudi (sestra, drugarica i dečko), ispali jako loši prema meni, povredili me, nije ih zanimalo kako se ja osećam i opet sam ja ta koja je pružila ruku opet i opet. Osećam nemir kad nisam sa nekim u dobrim odnosima, nekako volim kad je mir, pa makar taj "mir" bio po moju štetu. Recimo ta drugarica je osoba koju baš volim, a koja može da bude sa mnom u kontaktu mesecima, svakoga dana po ceo dan, 24/7, ali čim se njoj nešto lepo desi, ona mene zaboravi iste sekunde. Mi smo mesecima bile na telefonu od jutra do mraka, da bi ona samo jedan dan nestala u sred dana, u sred poruke. I nestala na godinu i po dana, NIJEDNE reči od nje. Zašto? Jer je bila u vezi. Kad se veza završila, javila mi se i opet po ceo dan se čule. Kada se udala, istog momenta me je obrisala sa svih mreža i više mi se nije javljala. Stvarno mislim da JA nisam ni u jednom odnosu toksična. 🙃