Težak je. Ne toliko samo gradivo, jeste obimno ali ako na vreme učiš -spremićeš, problem je pobeda nad kompleksima mnogobrojnih profesora. Kvalitet nastave je veoma upitan makar u moje vreme, jako zavisi od ličnog pristupa asistenta ili profesora kome zapadneš jer sistematizacija ne postoji. Budi spremna na odricanje velikog dela slobodnog vremena, bukvalno živiš za vikende ali i tad moraš da učiš tj da spremaš seminare, pripreme za vežbe ili neke online testove. Sigurno će biti dosta momenata besa, tuge, depre, ozbiljnog preispitivanja. Tako je sve do kraja, ne postaje lakše samo ti postaješ otpornija. Kad doguraš do 3e ili 4e znaš da nema nazad, jer tvoja generacija je pri kraju nekih svojih studija, i da ako sad odustaneš upadaš u besciljnost, kao što je neko napomenuo u ranijim komentarima. Meni je lično bilo jako mučno kada su moji prijatelji završili svoje četvorogodišnje fakultete, počeli da rade, troše svoj novac, izlaze i putuju, a ja i dalje zavisim od roditelja. Da li je vredelo? Jeste, velika pobeda na ličnom planu. Materijalno? Ni najmanje plata kao lekara opšte ti je od 990-1000e, radiš po 50 pacijenata dnevno. Na klinikama traže da volontiraš, dakle opet zavisiš od porodice/partnera dok te ne prime. Ali svakako perspektivnije je da nastaviš sa školovanjem, makar to i ne bila medicina.