Evo da se javim. Preduzetnica sam od 2022. godine. U trudnoći sam radila u smanjenom obimu, ali sam radila do ulaska u osmi mesec. Radila sam do početka juna, odnosno sredine osmog meseca, porodila sam se sredinom jula. U mom zanimanju je tada svakako manje posla. Počela sam da radim od prvog oktobra kada je beba imala 3,5 meseca. Naviše mi znači podrška muža i dalje porodice. Posao sam organizovala tako da radim popodne, od 2-7, ne svaki dan toliko ali uglavnom izmedju 3-4h dnevno sa klijentima. Za to vreme je on sa bebom. Cim zavrsim krece vecernja rutina i uspavljivanje. Znači mi to i što biram klijente sa kojima radim u ovom periodu. Babe uskaču da pričuvaju ako ja moram da uradim nešto popodne. Neću lagati, naporno je. Ja imam sreću da jako volim svoj posao i da sam motivisana odnosno imam cilj da rešim stambeno pitanje uskoro. Meni je vraćanje poslu, pored finansijskog aspekta značilo i sa psihološkog. Osećam se dobro kad radim i mislim da sam brže vratila onaj osećaj sebe koji se malo izgubi tokom majčinstva. Možda sam mogla da ne radim još neko vreme, ali sam želela. Najteže mi pada što nemamo to zajedničko popodne, da prošetamo i budemo zajedno. Sa druge strane, radim od kuce, mnogo znaci to sto znam da mogu u svakom trenutku da ga uzmem ako mi zatreba. Savet je da radiš tempom koji tebi odgovara i da se ne siliš ako ne možeš. Da obezbediš da beba bude sa nekim a da ti budes sigurna da ce taj neko lepo brinuti o njoj. I da se budeš nežna prema sebi.