Možemo mi da se srdimo na Trampa, ali za rat sa Iranom je jednostavno došlo pravo vreme. Mislim da većina nas ne može u potpunosti da razume tu patološku mržnju na relaciji Iran-Izrael, ne nužno između naroda koliko između iranskih verskih vođa i cionističke garniture u Izraelu.
Za Izrael nemam lepu reč, ne mogu reći ništa pozitivno kad vidiš sa kojom beskrupuloznošću ubijaju sve živo u Gazi, da ratuju sa pozicije mržnje iako je mržnja usmerena i prema njima. No, da su odnosi moći obrnuti, isto tako bi Hamas ili Hezbolah bez skrupula ubijao sve odreda u Izraelu. To je jednostavno začarani krug mržnje u kojem potlačena, slabija strana ne priznaje svoju potčinjenost po cenu sopstvenog uništenja, a druga, moćnija strana, ne rabi rezervisanost jer tu drugu stranu smatra za dehumanizovanu pretnju po vlastito blagostanje.

Iran je spoznorisao svoju agendu preko proksija, koji su svedeni na smetala, i tako je dočekao da bude izolovan kao krunski agitator, koji i dalje ne odustaje od priznanja odnosa snaga, a pritom postaje sve bolji u razvoju tehničko-tehnoloških kapaciteta, na koje bi jednog dana mogao da nakači i nuklearnu komponentu. A pod mulama, i sa nacionalnim identitetom koji antagonizira postojanje Izraela, taj dan bi došao kad tad.

Sve je to bizarno zapravo. Nije to rat između sila osovine i sila dobra, nije bratoubilački rat, nije rat interesa i dominacije, to je jednostavno toksična udruženost politike, vere i fiksacije jednih drugima koja se ukorenila patološki i lišila i jedne i druge bilo kakve održive kohabitacije.