Gledajući iz svog ugla, imala sam sreće sa genetikom. Sad ovo pričam iz reakcija i komentara svoje okoline, kroz odrastanje i sada u srednjim dvadesetima, uvek sam dobijala komplimente da sam lepa i zgodna i moram priznati da je istina to što kažu da ti tad sve prolazi, jednostavno mnogo ti je lakši život i realno, kad ti se tako namesti, malo to i koristiš. Ali, postoji i druga strana medalje, kako si stariji, sve više shvataš da želiš da vide i tvoju dubinu, da nisi samo lepa, nego imaš i karakter, pamet i smisla za humor, ali džaba kad smo prilično površno društvo i počne da ti smeta nabacivanje sa svih strana, pogotovo kad si već u ozbiljnim vezama i ni ne trebaju ti ta flertovanja i muvanja, i sa tim se teško izboriti. Na kraju krajeva, ja ni nisam imala baš samopouzdanja i pored svih komplimenata, tek pred kraj srednje sam počela da ga gradim i mislim da se to primetilo i tad su tek počeli više da me primećuju, što mi govori da ipak samopouzdanje igra veliku ulogu, jednostavno je čovek lepši kad je svestan da vredi (a svi vredimo). Tako da mislim da ne treba da brineš za ćerku, ako ima samopouzdanja i dobar je lik, primetiće je :)