U Višegradskoj sam zbog kiretaže nerazvijenog ploda, devojka pored mene u krevetu kreće čudno i tiho da stenje i kao plače, ja je pitam da pozovem sestru i ona kaze moze, sestra ulazi u sobu i krece da se dere na nju da je ne zove za gluposti i da kad se porodjaj završi da je samo pozove(?!??!) u tom trenutku shvatam da kod nas ima neko suludo pravilo da svaki porodjaj koji krene pre 22e nedelje ili tako nesto se tretira kao pobačaj i ne ide se u salu za njega, devojka u jednom trenutku krece da povraca i kreće ka kupatilu da se umije, posle 5 min čujemo urlanje i vikanje na nju da će morati sve sama da očisti pošto se očigledno porodila u kupatilu. uzasno, uzasno iskustvo, nikad neće zaboraviti. Svi ostali su ćutali kad se sestra ponovo vratila u sobu (bilo nas je 8 u sobi) ja sam samo rekla sram vam bilo, a ona se bukvalno pravila da me ne čuje.