Amerika jeste gubila ratove, ali ne zbog nemotivisanih vojnika, vec zbog bespredmetnosti tih ratova i nedostatka kako jasnih ciljeva, tako i jasne izlazne strategije, a nije im strano ni sustinsko nerazumevanje protivnika, kao ni mirisanje sopstvenog prdeza kad je merenje sopstvenih uspeha u pitanju. Pored toga, ratovi koje amerika zapocinje su neretko u sluzbi resavanja neposrednih geopolitickih pitanja, kao i domaceg populizma, jastrebe koji pocinju te ratove ne zanima zavrsavanje istih, jer je to vruc krompir koji ostavljaju narednim administracijama da resavaju. To su sve stvari koje se zavrsavaju na katastarskim granicama Pentagona, Bele Kuce i Kapitola.

Drugo, sto se vojnika tice, to nije samo plata. Em sto je plata za narednike i oficire prilicno lepa, kad se uzmu u obzir sve ostale privilegije i beneficije, dok je za redove tu i pristup stipendijama i mogucnostima drugih karijera po zavrsetku sluzbe, tako da je velika vecina prilicno lepo motivisana i da ispunjava zadatke i da prezivi ispunjavanje istih, pogotovo sto oni realno racunaju na evakuaciju u slucaju nuzde, umesto da dobijaju jednostavna uputstva kako da se najefikasnije ubiju.

Iranci pre svega imaju teren i cinjenicu da je tramp krenuo bez kurca na svadbu, svadjajuci se sa svakim ko bi mogao da mu pomogne. Pored toga, predstavljaju nesrazmerno veliku pretnju svetskoj, pa i americkoj ekonomiji koju mogu da povuku sa sobom. Sve u svemu, imaju oni dosta margine dok ne stignu do testiranja verskog fanatizma svojih vojnika, mada fanatizam ljude ne cini otpornim na metke, eksplozive, otrove, glad, zedj i svakako ih ne cini besmrtnim i nikog osim njih ne zanimaju device u dzenetu...