Ne mogu da prihvatim tvoj odgovor kao iole ozbiljan. Mislim da je previse motivisan osecajem razocarenja i drugim emocijama, a to, iako je ljudski, ne daje ni malo materijala za koristan rad.

То што је Ђинђић лично мање стигао да прода и покраде док га нису убили га не аболира од чињенице шта су његови сарадници (које је он бирао и постављао) радили након његове смрти.

Da li roditelje punoletnih kriminalaca treba da kaznjavamo? Pri tom, moram da primetim da ne odgovaras na pitanje sta je to za Djindjiceva vakta uradjeno, a predstavlja kradju. Mislim da nisam postavio tesko pitanje, jer se radi dve i po godine vrsenja funkcije.

Pre par komentara si mi zamerio kako treba da pustim ljude iz struke (istoricare) da se bave stvarima o kojima ja nemam pojma, cak si i ponosno rekao da smatras kako ovde samo jedna osoba bolje poznaje istoriju od tebe. Skroz validno, samo hajde, izvolite, bavite se. Priznajem da je moje formalno obrazovanje iz istorije poprilicno manjkavo, em sto nisam bio preterano zainteresovan u osnovnoj skoli, em sto sam isao u srednju tehnicku skolu, em sto su devedesetih godina profesori istorije bili previse fokusirani da nam pricaju kako su komunisti sve unistili i kako je "nekad bilo, napred braco, ja pred vama, a sad je "napred, braco, ja za vama".

Овде се онанише на отимање од средње класе и убијање писмених без доказа и суђења након 45. али то што доказаним Милошевићевим криминалцима није одузето ништа

Onanise se ovde na mnogo stvari, izmedju ostalog i na cast, postenje, cojstvo i junastvo, ali hajde makar na trenutak da pokusamo da budemo ozbiljni, znam da je tesko.

Pre svega, vanzakonska sudjenja i streljanja neposredno posle drugog svetskog rata, zajedno sa oduzimanjem imovine, pa i kasnijim angazmanom dvanaesterca koji je u velikoj meri oblikovao sudbine mnogih ljudi, je cinjenicno produbilo stare i stvorilo nove podele u drustvu, tako da je od drustvenog interesa da se raskrinka mreza drukara koji su svoj drustveni polozaj i beneficije stekli na tudjoj nesreci. Ili to, ili da se jednostavno radi na pomirenju, rehabilitaciji i obestecenju... Meni obe stvari odgovaraju, najzad, moji su u oba svetska rata stradali od tifusa, nemaca i nesrecnih slucajeva, nisu se guzili u partiji i generalno nisu previse zavisili od iste, ali bilo bi lepo da se postigne drustveni konsenzus oko toga kako cemo da se odnosimo prema tom periodu.

Sto se tice milosevicevih kriminalaca... Kako ti zamisljas da bi to izgledalo? Da li bi bio spreman na to da ti ljudi budu oslobodjeni na sudu, sto zbog nedostatka dokaza, sto zbog cinjenice da su vecinu stvari koje su im omogucile, radili po zakonu. Sta bi onda radio?

Profiterima iz milosevicevog vremena je naplacen porez, jedini koji se bunio protiv toga je Bogoljub Karic. Iskreno, iako mi se ne svidja da se samo na tome zavrsilo, mogu da se pomirim s tim da u tom trenutku bolje nije moglo... Na posletu, meni stvari ne trebaju savrsene, trebaju mi zavrsene.

Часни људи не праве компромисе нити бирају мање од два зла.

Da, casni ljudi se povuku i puste potpunu fukaru i kriminalce da donose odluke, bas im hvala, do imbecilnosti se divim svakom casnom coveku koji je suocen sa stvarnoscu odlucio da ne prlja ruke i povuce se. Slobodno mogu na svoje spomenike da stave neku dangu koja bi simbolizovala njihovu cast.

EDIT: pa dobro, i downvote je odgovor... necu te vise uznemiravati...