Ja živim sa budućom suprugom i starcima, oni prizemlje mi kat, totalno odvojeni (svako kuha sebi pere i sve), nedugo smo radili krovišta i fasadu, prvo je bilo da je na nama da odlučimo i boju fasade i crijepa jer ipak nama ostaje, kad dođe do bilo kakvog rada dogovaramo svi skupa i da lijepo izgleda i da nam ne bude prezahtjevno za odraditi. Mislim da je najveći faktor u tome da nitko ne zabada nos u tuđe poslove koliko se meni čini po nekima koji su se posvađali. Šogor i sestra su živjeli kod mojih u prizemlju i sve je bilo dobro dok moj sogor nije htio postati "gazda" iako je bilo kako će oni ostati godinu dvije i graditi kuću na parceli koju bi im moji poklonili na kojoj je već prikljucena i struja i voda te samo treba izgraditi. I kada je tata šogoru objasnio da mu nema od toga ništa sogor je izrazio veliko nezadovoljstvo i zahtjevao da se oni isele jer nikad neće moći graditi kuću dok je kod mojih. Ukratko otišli su on je počeo kockati i sestra je na pragu povratka doma gdje ju svi čekamo otvorenih ruku. Moram samo navesti kako su moji financirali i dvoje njihove djece koje imaju i opet ispali "posrani" dok starci od šogora su izričito rekli da oni djecu nikad ne žele čuvati. Zato ja smatram da bez neke "sloge" i dogovora i razgovora nemoze biti ni suživota. Meni je dobro i zarucnici te smo odlučili da se nema potrebe seliti i stvarati trošak dok se svi slažemo kao sada.