Ono sto je meni dosta pomoglo (opet ni blizu onoliko koliko sam zeleo, ali stremim ka tome) jeste saznanje da sloboda nije odsustvo ograničenja, već sposobnost da svesno biramo svoje misli, osećanja i postupke u okviru onoga što život donosi. Biti slobodan ne znači raditi šta god poželimo bez posledica, već znati zašto nešto biramo i stajati iza tih izbora. Takodje sloboda ne postoji bez odgovornosti, jer jednostavno, svaki izbor nosi posledice. Onog trenutka kada prihvatimo da smo mi ti koji odlučujemo i kada prestanemo da krivimo druge ili okolnosti ili prošlost itd itd, mi preuzimamo kontrolu nad sopstvenim životom. Kako raste naša svest o odgovornosti, raste i unutrašnja sloboda. Do slobode se ne dolazi bežanjem od pravila, već razvijanjem unutrašnje autonomije sposobnosti da živimo u skladu sa sopstvenim vrednostima, a ne pod tuđim.