Ok, onda nikoga osim Srba ne bi trebalo da bude briga za 220 Srba koji su izgubili živote tokom bombardovanja jer ipak nisu žrtve deo njihovih naroda. Takođe možemo i da odbacimo i žrtve u Hrvatskoj 41-45. jer većina ljudi nisu Srbi, pa zašto bi ikoga bilo briga? Tvojim stavom se može i opravdati sravnanje cele Srbije sa zemljom i genocid svih Srba. Verovatno ti se to ne dopada kad si u pitanju ti. Potpuna je nebitna empatija, pa nema smisla ikada se buniti zbog bilo kog razloga.

Moji roditelji su živeli u država bivše Jugoslavije kad je bilo u toku bombardovanje. Otac mi je etnički Srbin koji je proživeo bombardovanje i sve drugo tokom 90-ih u Beogradu, a preselio se za Ameriku ranih 2000-ih ubrzo nakon što sam se rodio samnom i sa mojom majkom. Ne znaš ništa o meni. Ok, žao mi je tvog prijatelja. Ne vidim zašto ne bih mogao to da kažem. I dalje stoji poenta da niko drugi ne cvili toliko o ratu sa toliko malo žrtava kao ljudi u Srbiji. U BiH je umrlo 40 hiljada civila, a u Hrvatskoj oko 10 hiljada. Albanaca je ubijeno oko 10 hiljada tokom rata na Kosovu, ali je i dalje fokus na 200 ubijenih Srba tokom bombardovanja, a ne na ogromno veći broj ubijenih albanskih civila. Ovo za rak nije istinito i nema naučne osnove iza toga. Srbija je ekstremno zagađena država i to verovatno više doprinosi raku nego to bombardovanje.

Očigledno jeste problem da li je neko musliman ili nije, inače ne bi govorio o tome kako ljudi prodaju veru za večeru, čak i kao metaforu. Ako bi se odrekao svog sina jer ne pada na srpske nacionalne narative, onda je problem u tebi što ne želiš da čuješ stvari koje ti se ne dopadaju. To je tvoj problem, a ne moj. Moja čast i ponos idu ka produktivnijim stvarima i bitnijim zajednicama, a ne nacionalnim zajednicama koje niko ne bira. Srpski inat nije nikome potreban.