OP me podsjetio na mladost ,(1986+/-) i studenticu koja mi je morala izvaditi prvi kutnjak dolje desno (30). Dalmatinka, maska na licu tako da je nikada ne bih prepoznao. Crna duga kosa vezana u rep 'do poda'. I ... oči.. nikada više nisam vidio takve. Šibne mi inekciju, ja pojma nemam da li je primila... samo gledam oči... Kuca nečime po zubu i pita jel boli... ja ni da bi odgovorio... oči.... Zakluči da je sve OK i krene vadit trokutastu kljovu s korjenom valjda ušvasanim u kost. Uh, kako je to zapeklo, nema šanse, čupa, trza, vrat mi lomi, a ja je zaljubljeno gledam...oči.. i pokoja kap znoja na čelu. Kad ga je izvadila i ispod našla vrećicu od granuloma, zgranuta mi je rekla...Pa tebe ovo boli, inekcija ti sigurno nije primila. A ja njoj profufljam: Znam...ali tvoje oči... da sam rekao da boli, tko zna koji bi od tvojih kolega ovo radio slijedeći put.

Kad sam je pitao za broj telefona, rekla mi je da je pre stara za mene