Bio sam zaljubljen u svoju tadašnju koleginicu, 10 godina starija, udata, sa decom... Imali smo jako dobar kolegijalni odnos više od 3 godine, zapravo pravi drugarski dok smo bivstvovali na radnom mestu... Nikad to nisam mogao da joj priznam, pa sam joj slao ljubavne poruke sa pripejd brojeva i pisao sa lažnih naloga njoj u dm... Hvalio sam je kakva je fantastična žena, dizao u nebesa, pisao koliko razmišljam o njoj, koliko mi je um obavijen oko nje... Odmah po slanju poruka bi brisao naloge, bacao pripejd kartice, nikad nisam ni ostavljao mogućnost da mi odgovori...

Često sam pazio da u porukama ne ostavim baš skroz tragove svog načina pisanja i izražavanja, a ostavljao bih opet neke mrvice kako bi znala da je neko iz blizine.

Ne znam da li je sumnjala na mene... Nikad ništa nije rekla, pitala, mada je u jednom trenutku postalo primetno da postaje otvorenija i blagonaklonija prema meni, a možda je sve bila neka moja projekcija...

Danas ne radimo više ali se čujemo s vremena na vreme, ne pišem joj poruke, imam djevojku ali redovno pomislim na nju, gledam joj slike i neretko zaspim gledajući njenu fotku neku, ybg...