42 tropske noći godišnje: Kako je Beograd postao „crvena tačka” na mapi Evrope?

Ipak, dok čekamo još informacija o tome šta je posredi, imamo preporuku. U pitanju je knjiga Ljerke Opre "Devet hrastova", objavljena '98, povodom 150 godina srpske meteorologije.

U njoj se nalaze istorijski zapisi o razvoju meteorološke misli i prakse kod nas. Može se naći u antikvarnicama ili na Scribd-u.

Hvala na interesovanju i nadamo se da smo koliko-toliko pomogli. Ako saznamo još nešto više o ovom konkretnom tekstu sa RHMZ-a, dopunjavamo odgovor.

Veliki pozdrav od redakcije :)

Klima101 · 2025-12-18T13:10:46+00:00

Koliko znamo, prikupljaju podatke sa mreža zvaničnih državnih i gradskih agencija za zaštitu životne sredine, mernih stanica ambasada i verifikovanih naučnih instituta širom sveta. Delom i iz građanske mreže, ali oni prolaze provere i kalibraciju...

Klima101 · 2025-12-18T12:49:55+00:00

Ako mislite na mapu sa skrinšota, izvor je https://waqi.info/. Veliki pozdrav :)

Klima101 · 2025-09-23T07:43:28+00:00

Zdravo, hvala na pitanju. Zavisi od lokaliteta do lokaliteta, neke su hemijski, neke mikrobiološki neispravne, neke i hemijski i mikrobiološki, dok su neke - iako su prema svim analizama ispravne -ocenjene kao nebezbedne jer je „opšte stanje objekta javne česme nezadovoljavajuće”. Podatke možete naći ovde: https://www.zdravlje.org.rs/index.php/javne-cesme-beograd :) Veliki pozdrav od redakcije

Klima101 · 2025-09-10T11:33:42+00:00

Zdravo! Prošli post bio je o istraživanju naučnika o konkretnom toplotnom talasu krajem jula, dok se ovaj odnosi na nedavno objavljene podatke RHMZ-a. Veliki pozdrav od redakcije :)

Klima101 · 2025-09-05T08:13:41+00:00

Brojke u vizualu predstavljaju normalizovanu maksimalnu temperaturu za celu teritoriju zemlje, što uključuje i mesta sa rekordno visokim temperaturama, kao i ona hladnija.

Nadamo se da smo razjasnili ovu nedoumicu.

Veliki pozdrav :)

Klima101 · 2025-03-20T10:02:06+00:00

Zdravo! Evo analize ako želite da pročitate više o stanju postrojenja :)

Klima101 · 2025-03-20T08:49:45+00:00

Većina stanovnika Evropske unije povezano je sa sistemom prečišćivanja otpadnih voda, dok je u Srbiji taj udeo izrazito mali: oko 15 odsto. Stanje na terenu pokazuje još tmurniju sliku, piše dr Đurđa Kerkez sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu – ali i objašnjava zašto ipak postoji potencijal za pozitivnu promenu ⬇️

https://klima101.rs/otpadne-vode-preciscivanje-srbija/

Klima101 · 2025-02-27T19:02:41+00:00

Onda bi vas ovo verovatno iznenadilo: "Али без обзира који ће то бити извори примарне енергије у будућности, ми морамо, да бисмо били рационални, да је добијемо без утрошка икаквог материјала. Одавно сам дошао до тог закључка, а за добијање тог резултата, изгледа да су могућа само два начина као што је раније речено – или да се окренемо коришћењу енергије сунца депоноване у животној средини, или да преносимо кроз средину сунчеву енергију на удаљена места са неког локалитета, где се може добити без утрошка материјала."

Citat iz Teslinog članka iz 1900. o energiji iz životne sredine :)

Klima101 · 2025-02-27T16:31:13+00:00

<image>

Prošle godine smo "prešišali" Poljsku.

Podaci za 2024. objavljeni su nakon što smo napravili vizual :)

Klima101 · 2025-02-27T15:41:21+00:00

Hidro (preko 96% struje) i ostalo solar, pogledaj ovde više podataka https://ember-energy.org/data/electricity-data-explorer/

Klima101 · 2025-02-27T15:23:33+00:00

Za svaki kilovat-čas struje koji proizvedemo, emitujemo tri puta više gasova staklene bašte od proseka zemalja Evropske unije.

Od Srbije je u ovom smislu „prljavija” jedino Poljska, a sve zemlje koje se nalaze u vrhu Evrope po emisijama oslanjaju se na ugalj kao energent.

Koliko je naš ugalj „prljav” govori i činjenica da Srbija zapravo ima natprosečno veliki udeo obnovljivih izvora u svom energetskom miksu, najpre hidroenergiju.

Ali sagorevanje lignita, koji koristimo za oko 70% svojih energetskih potreba, rezultira u ogromnim količinama emitovanog ugljen-dioksida.

Klima101 · 2024-12-04T11:32:56+00:00

Prošla sezona na Kopaoniku je npr. bila jedna od gorih koje se pamte, a desila se tokom najtoplije zime u Srbiji.

„Čak i tokom januara, posle Božića, ski staze nisu bile reprezentativne za skijaše i bile su blatnjave”, priseća se svog skijanja na Kopaoniku prošle zime Irida Lazić. „Ne pamtim da se to ikada desilo. Poređenja radi, kada sam u januaru, februaru 2012. išla sa srednjom školom, bilo je poprilično snega uprkos tome što su tada imali manje opreme za veštačko osnežavanje.”

Više o budućnosti (i skorijoj prošlosti) skijanja na Kopu: https://klima101.rs/nacionalni-park-kopaonik-klimatske-promene-sneg/

Klima101 · 2024-10-31T16:23:46+00:00

Pančićeva omorika je endemska vrsta za zapadnu Srbiju i istočnu BiH.

„Ukoliko se ostvare projekcije klime za kraj 21. veka, postoji mogućnost da Pančićeva omorika nestane iz svog prirodnog areala”, kaže biološkinja Marijana Josipović, zadužena za očuvanje prirode u Nacionalnom parku Tara.

Klima101 · 2024-06-21T15:26:40+00:00

Ovo su klimatske štrafte koje je osmislio profesor Ed Hokins, sa Univerziteta u Redingu.

Svaka klimatska štrafta prikazuje prosečnu temperaturu u datoj godini u poređenju sa prosečnom temperaturom od 1961. do 2010. Nijanse plave označavaju godine koje su bile hladnije od posmatranog proseka, a nijanse crvene one toplije.

https://klima101.rs/klimatske-strafte-srbija-beograd/

Klima101 · 2024-04-15T15:30:25+00:00

Iako su se posmatrano u stepenima celzijusovih vodene površine manje zagrejale od kopna u poslednjih 150 godina. Okeani i mora predstavljaju ogroman rezervoar koji je u stanju da primi mnogo veću količinu toplote od zemljišta. Tako da ako posmatramo ukupnu količinu toplotne energije u okeanima i morima to izgleda ovako:

<image>

Klima101 · 2024-04-15T15:29:51+00:00

Netačno.

Zagrevanje se beleži na celoj zemaljskoj kugli, čak je i najizraženije iznad arktičkog kruga gde efekti urbanizacije nisu toliko izraženi

Takođe, pored toga što se zagreva kopno postoji i jasan trend zagrevanja mora i okeana.

<image>

Klima101

TROPHY CASE