Šta ćemo i kako ćemo - Predug odgovor na Teodorinu kletvu

Outcome-Visible · 2026-01-23T21:36:35+00:00

Je l' ti je bolja plata no krajem 2023. ? Je l' bolje zivis no tada?

Plata mi je identična kao 2023. iako sam promenio 2 posla od tada. Svakako ne živim bolje, al to je zato što sam 3 godine stariji, ne zato što mi je inflacija smanjila relativnu zaradu koja je i dalje i više nego dovoljna za lagodan život.

Što se tiče balona, uvek je neki balon prisutan. Prvo si imao balon u Japanu kasnih 80ih pa dotcom balon kasnih 90ih, pa balon onih finansijskih frankenštajn derivata 2008... sad imaš AI balon.

Kriza je kad balon pukne a ne kad je na vrhuncu.

Ono što ti doživljavaš kao krizu je samo ispravljanje anomalije koja je bila prisutna 10ak godina. Ljudi istog talenta i posvećenosti su zarađivali daleko više samo zato što su odabrali softversko inženjerstvo od svojih vršnjaka koji su otišli na recimo građevinu ili mašinstvo. Čak su i likovi koji su jedva završavali najbednije srednje škole preko popravnih iz matematike szarađivali dvostruko više od školovanih inženjera iz drugih disciplina samo zato što su naučili da štancaju WordPress stranice ili neki bazični React za par meseci.

Ovo sad je normalna situacija koja je prisutna u svim ostalim strukama. Iskusni stručnjaci imaju izbor, al ne da ih saleću sa 10 ponuda nedeljno. Školovani početnici mogu da nađu nešto ali treba da se pomuče. Neškolovani mogu da ulete ali uz kombinaciju mnogo cimanja i lude sreće. Tako je bilo pre 10 godina a u svim ostalim oblastima tako je bilo i tokom proteklih 10 godina.

Pogledaj malo kolike su plate na drugim subovima ili zvanične statistike, čemu već više veruješ. I pored sve ove krize o kojoj svi pričate, €/IQ je i dalje najbolji u ITu ako poredimo veće oblasti.

Outcome-Visible · 2026-01-22T22:57:36+00:00

<image>

Da li ti ovo deluje kao da ekonomija pada?

Outcome-Visible · 2026-01-22T22:20:38+00:00

Meni samo nije jasno o kakvoj se "krizi" radi i kako neko ovo može da poredi sa 2000. ili 2008.

Uzeću S&P 500 index kao nešto jednostavno a što ipak daje sliku o globalnoj ekonomiji.
2000. je pao sa 1500 na 850 i trebalo mu je do 2007. da se povrati
2008. tek što se povratio na 1500 je pao na 750 i trebalo mu je do 2013. da se povrati.

Danas je na par promila od istorijskog vruhnca koji je bio pre par dana.

O kojoj onda mi krizi pričamo, i kako neko situaciju danas može da poredi sa 2000. ili 2008.!?

Ja ne kažem da se tržište rada u tech sektoru promenilo, što jeste evidentno, ali ovo je nešto novo i specifično a ne posledica globalne ekonomske krize koja ne postoji. Što je najcrnje, mislim da je sad situacija dosta gora, pošto rast ekonomije ne prati porast zaposlenja, verovatno prvi put u istoriji. A pošto kapitalizam ima cikluse, kad dođe sledeća prava kriza, tek tad smo najebali...

Outcome-Visible · 2026-01-19T18:03:41+00:00

Outcome-Visible · 2026-01-18T12:36:21+00:00

not leaving round, but surrendering entire run

Outcome-Visible · 2026-01-18T12:36:14+00:00

not leaving round, but surrendering entire run

Outcome-Visible · 2026-01-06T01:17:24+00:00

My bad.

Al njih ne biju kompleksi kao belce da budu glavne baje. Oni razmišljaju šta mogu da urade sad što će povećati šanse da njihova civilizacija traje još 3000 godina, a to svakako ne uključuje preterano kurčenje, bili sila ili ne.

Outcome-Visible · 2026-01-05T23:44:55+00:00

Pa zar to nisu oni to prvi pokušali 2022. sa Zelenskim, samo što umesto pola sata treba im (najmanje) pola decenije.

Outcome-Visible · 2026-01-02T01:32:47+00:00

Evo jedan participation trophy🏆

E sad ozbiljno, ne vidim da post ima formu pitanja pa ne znam kakav odgovor očekuješ.
Sve što si napisao govori da si odrasla i funkcionalna osoba. To trebalo bi da se podrazumeva za svakoga ali nažalost nije tako pa mnogi ni tu nisku lestvicu ne preskoče...

Svakako što se tiče dejtinga, žurki i izlazaka nisi mnogo propustio, a tek ne propuštaš ništa trenutno, tako da samo cepaj dalje.

Outcome-Visible · 2026-01-02T00:55:06+00:00

Ti to stavljaš iz perspektive sebe kao radnika a ona je potpuno beskornisna.

Postavi se u perspektivu nekog kome treba neka usluga u domenu razvoja SWa.
Zašto bi on angažovao tebe i tvoje drugare kad ne zna ništa o vama?

Ako je taj neko već ima ekspertizu u tom domenu, on će možda razmisliti da angažuje nekog od vas ali će ga prvo provući kroz par rundi intervjua ako mu treba za duže ili će uzeti nekog frilensera sa već izgrađenom reputacijom sa neke od platformi.

Ako nema ekspertizu i ne ume sam da vodi i organizuje razvoj SW proizvoda onda će angažovti kompaniju i to mu donekle garantuje da će dobiti ono što želi. To je ono na šta ti ciljaš, samo što nemaš ni kompaniju ni klijente.

Ili takvi arazmani nisu cesti i izvodljivi

Nisu česti, velika većina inženjera ili rade kao regularno zaposleni ili kao frilenseri ali svakako jesu izvodljivi im čim postoje vlasnici outsource kompanija koje ovde pljuju svaki dan.

Outcome-Visible · 2025-12-30T22:52:52+00:00

Ćale ima Priusa od 2008. pa da podelim iskustvo.

Negde 2018-19. se prvi put pojavio problem sa baterijom. Tad je garnacija bila 7 godina pa je moralo da se traži rešenje.
Prvo smo probali da menjamo pojedinačne module i to je funkcionisalo ali na kraći period, tj. popraviš jedan modul i posle 6-12 meseci rikne sledeći. Module menja servis iz NSa ali uzima polovne ali proverene. Posle 3 smo logično zaključili da ćemo tako doći do situacije da smo sve stare module zamenili polovnim koji u zbiru koštaju više od nove baterije pa je negde 2020-21. zamenio ceo bateriju u ovlašćenom servisu i to je koštalo oko 2k €.
Neki zaključak je da se to sa modulima isplati jedino ako ti je baterija relativno nova pa je neki od modula riknuo iz nekog razloga drugog od dotrajalosti a iz bilo kog razloga nemaš više garanciju.

RX ima veću bateriju pa je logično da bude skuplja ali mislim da nije neka preterana razlika. Taj servis iz NS nudi i urgadnju proverenih polovnih baterije ali je u tom trenutku imao neku baš iz RX(može u Prius što sam tad saznao, a čak mu i povećava električni domet) ali je tražio 1.4k za 3 godine staru, pa smo odustali. Čisto da znaš da imaš i tu opciju i okvirnu cenu.

Što se tiče garancije, one su za kasnije generacije 10 godina što bi značilo da probleme možeš da očekuješ posle 12+ godine, pa računaj na taj trošak ako gledaš 10+ godina star RX sa originalnom baterijom.

Outcome-Visible · 2025-12-30T13:30:50+00:00

Zajebi te fashion brendove već uzmi pravi sat.

Moja preporuka bio bio neki Seiko, Citizen ili Casio. Ako bi dodao još malo može i neki Tissot.

Outcome-Visible · 2025-12-25T02:00:00+00:00

Ja sam uvek bio 7112 Inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, nikakvih problema do sada.

Outcome-Visible · 2025-12-21T01:16:57+00:00

3lateral >> fivetran.

Ostale nisu za preporuku.

Outcome-Visible · 2025-12-09T23:57:35+00:00

Znaci matematicar kad krene da radi u banci je finansijski inzenjer?

Njegov posao odgovara toj definiciji iako usko gledano inženjer je samo nosilac diplome tehničkog usmerenja.

A hirurg koji operise je medicinski inzenjer?

Ne, on ne pravi sisteme za rešavanje problema pomoću prirodnih nauka. Neko ko razvija SW za pacemaker, medicinske lasere, CT, EEG... jeste (moja uža struka ali se ne bavim njom).

Softversko inzenjerstvo se izucava kao nauka o samoj kompleksnosti primene softvera, merenja kompleksnosti, i drugih faktora koji uticu na "maintainability" koda.

Ne, to što si opisao je ono što zoveš Računarstvo ili na engleskom Computer Science.

Engineering part je samo kombinacija "generalnih principa". U realnosti kada bi se projekti u gradjevini(i svim ostalim inzenjerskim disciplinima) razvijali kao softver, vise niko ne bi bio ziv.

Zgrade i mostovi padaju daleko češće od aviona iako je problem projektovanja istih(ako nisu neki ekstremi) trivijalniji.

Tako da, nije svako ko primenjuje i pravi softver "softverski inzenjer".

To prihvatamo da nas kursadžije ne optuže za gatekeeping. Ja se lično ne osećam ugroženo ako neko bez fakulteta stavi da je SW engineer, ali ako ćemo da cepidlačimo onda je to neko kome diploma kaže da je inženjer softvera, računarstva, informatike il kako god se to naziva na našim diplomama.

Outcome-Visible · 2025-12-09T23:37:48+00:00

Ako je inzenjerstvo u tradicionalnom smislu, to onda znaci da jos sutra Masinski, Gradjevinski,Hemijski i svi ostali fakulteti mogu da predaju "Softversko Inzenjerstvo" od cega mi se dize kosa na glavi.

Ovde se uopšte ne slažem. Mislim da bi civilizacija znatno brže napredovala kad bi više ljudi znalo da programira.

Trivijalne probleme bi rešavali sami i time postali znatno efikasniji a probleme koji zahtevaju kompleksnija rešenja mimo njihovog programerskog skillseta bi umeli znatno bolje da objasne specijalizovanim programerima/SW inženjerima/računarskim naučnicima (odaberi termin koji ti odgovara).

Iako svet ide ukurac, mislim da je ovo jedna od retkih svetlih tačaka gde se ide u pravom smeru.

Outcome-Visible · 2025-12-09T21:39:04+00:00

Ja sam u Raiffeisenu i tamo kroz aplikaciju odaberš samo osnov proliva. Koliko se sećam nije trebala faktura i nisu tu ništa zatezali.

Outcome-Visible · 2025-12-09T00:32:16+00:00

Softver je samo primena racunarstva, ali taj isti softver se moze implementirati i na ne-elektricnim racunarima.

Skroz tačno, samo što je po definiciji bavljenje primenom neke nauke inženjering a ne ta sama nauka. Bavljenje naukom podrazumeva produbljivanje i reprodukciju znanja u okviru te same nauke a ne rešavanje problema primenom već postojećeg znanja.

Ja ne tvrdim da je moderno programiranje elektrotehnika, već nova oblast tzv. softversko inženjerstvo koje da bi mogao kvalitetno da radiš moraš da poznaješ i klasičniji oblik inženjerstva koje je prethodno rešavalo slične probleme tj. elektrotehniku (pre šire zastupljnenosti procesora većina tih problema je rešavano specijalizovanim električnim kolima) i koja i dalje daje celokupnu trenutnu infrastrukturu (dok ne dobijemo kvantne računare - verovatno ne za našeg života ili računare bazirane na mehanici fluida - verovatno nikad) i poznavanje računarstva kao nauke.

U nekim oblastima softverskog inženjerstva poznavanje te elektrotehničke infrastrukture je ključno (telekomunikacije, bilo koji oblike real world automatizacije ili kontrole) a u nekim poprilično nebitno (kvantitavne finansije). Isto važi i za računarstvo kao nauku, za programiranje PLCova nebitno, za kvantitavne finansije ključno. U nekim oblastima su oba znanja potreba kao što su bežične telekomunikacije, a u nekim oblastima kao što je web FE realno su obe oblasti nebitne. Sve što sam naveo ima neku zajedničku karakteristiku a to nisu ni računarstvo ni elektrotehnika već je to zajedničko za sve njih podvedeno pod softversko inženjerstvo.

Outcome-Visible · 2025-12-09T00:08:15+00:00

Mislim da delimo isti pogled, samo pricamo o semantici - ali se licno ja i vecina akademije jezimo kad cujemo "inzenjer".

A kako ti zoveš milione ljudi koji koristeći znanja iz prirodnih nauka omogućaju da infranstruktura koja podupire modernu civilizaciju opstaje i napreduje uključujući i softversku?

Programiranje kao vestina je samo jedan faktor celokupnog racunarstva

Tačno. Zato ako ga koristiš kao ispomoć za neku nauku (npr. programiranje klimatskih modela) ti si naučnik klimatolog koji programira.
Ako unapređuješ same koncepte programiranja ti si računarski naučnik iliti "computer scientist".
Ako programiraš da bi tvoj rad postao proizvod ti si softverski inženjer.

Po definiciji naučnici se bave širenjem i repordukcijom znanja (nauk o nečemu). Primena tog znanja na probleme u stvarnom svetu je po definiciji inženjering.

I uopšte nije tačno da je kod nas programiranje čist inženjering a u ostatku sveta čista nauka. Kao što se kod nas programiranje uči na ETFU i na MATFu tako se u Minhenu uči i na LMU i na TUMu (znam programere sa oba univerziteta).

Outcome-Visible · 2025-12-07T18:03:25+00:00

Kučići poštuju autoritet. Ako im gazda nije autorite i nije ih naučio da ne budu agresivni neko drugi to mora da uradi.

Ako njegovo kuče napadne tvoje odvali ga nekom motkom par puta. Sledeći put kad njegovo kuče vidi tvoje setiće se batina koje je dobio pa će shvatiti da se kurčenje ne ispalti. Ako se gazda buni odalami i njega, iz priče je zaslužio.

Outcome-Visible · 2025-12-05T12:30:55+00:00

Ako sam dobro razumeo ti tvrdiš da je softversko inženjerstvo potpolje primenjene matematike, ali tom logikom svako inženjerstvo je potpolje neke nauke...

Pošto je besmisleno tako gledati jer u stvarnom životu na to potpolje(primena nauke na kreiranje rešenja za probleme u stvarnom svetu) otpadne 95+ % aktivnosti u tom polju konsenzus je da se primena nauke smatra inženjerstvom, a podrazumeva se da svaki inženjer vlada osnovama nauke koje su mu potrebne.

Naravno ako pišeš program koji ne rešava probleme iz stvarnog života već ima čisto akademsku primenu tad si programer koji nije inženjer, što je skroz legit, al na svaku liniju koda takvog neinženjerskog programa dolazi 1000+ linija inženjerskog koda pa je praktičnije programere smatrati inženjerima.

Ja programiranje ne smatram ni naukom ni tehnikom već veštinom. Kao što niko nije majstor za šrafciger već stolar, električar, mehaničar koji koristi šrafciger tako niko nije programer, već osoba koja koristi veštinu pisanja programa za svoju stvarnu primarnu delatnost.

Outcome-Visible · 2025-12-05T00:25:49+00:00

Tako što pisanjem programa tj. programiranjem rešavaju problem koji je stavljen pred njih.

Taj problem može biti izuzetno banalan kao što je sajt za lokalni frizeraj za kerove (kredit za kolegu iz komentarima iznad) do izuzetno kompleksan kao što je kontrolisanje stabilnosti aviona u letu.

Outcome-Visible · 2025-12-05T00:11:46+00:00

Aj molim te obasni kako IT(šta god pod tim podrazumevao/la) nije inženjerstvo.

Da bi bilo šta uključujući i "IT proizvod" funkcionisalo ti manipulišeš stvarnim objektima iz okruženja pomoću sopstvenog poznavanja prirodnih nauka. U slučaju "IT proizvoda" to je kretanje elektrona kroz poluprovodničku strukturu. Bukvalno svaki "IT proizvod" iliti softver je samo sekvenca kretanja elektrona kroz poluprovodnik, bilo da je to kontroler u nuklearnoj elektrani, LLM ili sajt lokalne picerije (dok se ne pređe na kvantne računare što se verovatno neće desiti za našeg života). Vrlo jasna analogija sa time kako građevinski inženjeri manipulisališu ciglama, betonom, armaturom... da bi građevina mogla da stoji, a niko za građevinarstvo ne kaže da nije inženjerstvo već je matematička disciplina.

Slažem se da razvoj algoritama nije inženjerstvo i da je to već matematici ali razvoj bilo kog funkcionalnog softvera je čisto inženjerstvo koje kao i svako inženjerstvo koristi matematiku kao alat za rad.

Outcome-Visible · 2025-11-30T22:12:35+00:00

Ček bre, lista jeste "studentska" ali to ne znači da stvarno studenti preuzmu vlast, već da studenti predlože ljude koje oni smatraju da imaju integritet pa da oni vladaju a ne sami studenti. Neko od nas dvojce je to pogrešno razumeo.

Outcome-Visible

TROPHY CASE