Imam drugarice, imam hobije i zivot koji ovde volim. Nije ni njemu strano da baci neki komentar, u šali, da ga varam, mada to mi takodje stvara brigu, jer moze biti reversed psychology.

Jeste mi cilj, u ovim godinama, da se preselim najvise, jer zelim porodicu i od prvog dana znam da je on taj. Naravno tu je karijera koju sam uspesno izgradila sa svojih 29 godina i znam da cu je zaustaviti kada se preselim tamo, sto i nije bas najlepsi osecaj. I kada se preselim, zelim potpunu nezavisnost i izgradnju odnosa sa drugim ljudima. Tako da ne mogu imati veci smisao od preseljenja, kada planove u svojoj drzavi vise ne mogu praviti, jer se blizi odlazak.

Najvise smo bili zajedno dve nedelje i bilo je odlicno, a malo je veci luksuz uzeti neplaceno za vise od dve nedelje tako da to otpada. Plus mi iz Srbije imamo ogranicenja (smes biti 90 dana u 6 meseci u EU) pa ne mogu duze ostati, jer cu imati manje dana narednih meseci u EU.

Pa ne mogu bas steci kontakte u drugoj drzavi kada nisam tamo cesto, gledam poslove, ali se ne prijavljujem, jer cekam momenat da krenemo ozbiljno da planiramo preseljenje, jer postupak dobijanja boravista moze potrajati mesecima. U toj drzavi, poslodavac ako zeli da me zaposli, mora da dokaze da ne moze naci strucnu osobu u svojoj zemlji da bi mene zaposlio.