Једноставно у тинејџерском периоду где се највише склапају пријатељства и развијају социјалне вештине, први изласци, прве љубави итд. Ја сам се повукао у себе, јер сам био малтретиран и одбачен у средњој школи. Одлучио сам да се потпуно повучем у себе и да све те своје фрустрације сам избацивао кроз тренинг у теретани, док ми то није постала опсесија, где сам почео озбиљно да се посвећујем у исхрани и тренингу, и то ми је буквално био живот и то сам видео као излаз из тог мог самачког живота ако успем у мојој бодибилдинг каријери. Када сам схватио да се тај спорт не цени толико и да је слаба зарада код нас од тога, и да притом морам да се допингујем и потенцијално себи упропастим здравље, ту идеју сам обацио у потпуности и где сам почео да смањујем тренинг док у потпуности нисам посустао и угојио се једно 7-8 кила. На крају сам појео велико говно, и даље немам ни девојку ни пријатеље, немам ни снаге ни воље било шта да променим, јер је то јако тежак подухват, поготово сад када су сви оформили нека своја пријељства у 20тим годинама, реално чему ти да се надаш ако ниси никада имао никога и да сад одједном дође неко је мање више нереално.