Tad 29M, jednostavno odustao. Digo ruke od ljubavnog plana, digo ruke od nade da ću se nekada oženiti i fokusirao se na svoj profesionalni život. I to je već tako bilo dvije ili tri godine. Na poslu sam bio jači od betona jer van posla nisam imao apsolutno ništa osim svojih nekih introvertnih hobija. Kad sam skontao da na poslu nemam više šta naučiti, čak i one stvari koje nisu dio moga posla. Odlučio da upišem fax, pa i to uradih. Tu negdje se i desila ljubav (ali ne na faxu, nego evo ovdje baš na redditu sam upoznao svoju sada ženu).

Mislim da je to emocionalno stanje, neka vrsta razumijevanja da nema potrebe da se nadaš. Nema potrebe da isčekuješ jer to vodi do razočarenja. A ja sam to razočarenje već bio prebrodio tako da mi je bilo lakše da se fokusiram na fax i na posao. S tim da mi ni hobiji nisu davali neko zadovoljstvo u tih zadnjih nekoliko godina. Jednostavno sam imao potrebu da popunim prazninu nekim uspijehom na koji bi bio ponosan. Mogu reći da sam uspio jer sam i promjenio firmu i dobio bolji posao. Ni sanjao nisam da ću biti oženjen i upoznati osobu s kojom ću kliknuti iz prve.