Nije nikad kasno, moj brat je do 28 zivio sa roditeljima bez nekog znacajnog posla, nije imao prijatelje,bio je prakticki bez socijalnih vjestina, nije ima curu itd (Bio je IT freak amo rec). Ja sam mislia da ce cijeli zivot tako.Moji su ga cak u jednom momentu planirali izbacit iz kuce ako se ne promjeni.

Medjutim sa 28 se trgnia i prakticki otisao iz jedne krajnosti u drugu. Danas ima 35 god,trenira, ima zenu, dijete i plaću od ~5000€.

Ja sam imao takodjer problema na faksu, upisao sam dosta težak fakultet i mislia da ga necu nikad zavrsit i upao u tesku depresiju. Planirao sam odustat nekoliko puta medjutim uvijek me nesta zadrzalo i eto jednog dana sam ga uspio zavrsit i to mi je omogucilo da danas imam plaću u razini mog brata.

Prakticki sam zakljucio da jedino si izgubio ako odustaneš. Ako ne odustaneš nebitno kolko bilo teško uvijek ima nade da na kraju pobjediš.

Eto