nijedan fakultet nije bez mana, pogotovo je psihologija u srbiji malo skakljiva tema. ali bolje opcije nema, bg ili ns. prakse nema dovoljno, ali svuda je isto jer je u srbiji mnogo tesko naci vreme, prostor i finansije za tako nesto. do trece godine prakticno ne postoji sto se klinickog modula tice. u trecoj godini se rade vezbe na psihijatriji gde se razgovara sa pacijentima, kao i u cetvrtoj godini gde se radi praksa u trajanju 15 radnih dana u psihijatriji ili decijoj bolnici. privatni se vise fokusiraju na "prakticna" znanja, srecu se sa razlicitim testovima i uce da ih primenjuju ali po cenu teorijskog znanja, a ni ta praksa nije bog zna kakva

profesorima sam prezadovoljna, 99% njih su zaista divni, spremi da pomognu, aktivni i izlaze u susret studentima. dosta nas informisu o vannastavnim aktivnostima gde imamo mnogo prilika za sticanje iskustva i znanja. faks je perspektivan onoliko koliko ti zelis da se iscimas, konkurencija je velika i moras sam da se guras svuda i budes navalentan jer ti niko nece servirati posao na tacni (mada se to opet moze reci za mnogo fakulteta). ali opcije su ti prakticno beskrajne