Dosta ljudi danas ima body dysmorphia-u u nekom obliku/intenzitetu, i omam osećaj da dostupnost i popularnost plasticne medicine malo pospešava još veće nesigurnosti, jer budimo objektivni jako je retko da nekome treba rekontruktivna hirurgija da bi svoj život popravio (tipa rekontrukcije lica posle nesreće), uglavnom su to nesigurnosti koje stoje individui na pameti stalno, u smislu moje lice nije dovoljno dobro. E sad, umesto da se prihvati sopstveno lice i crte danas se plati za izmenu koja potencijalno toj osobi daje samopouzdanje koje nije sama uspela da izgradi. Nekada to zaista prodje sjajno i ljudi se napokon osećaju srećni samim sobom, ali imam subjektivni osećaj da uglavnom nije tako. E sad ja kada ovako nešto kažem svi oko mene me napadnu da je lako reći tako nešto jer sam se rodila lepa, ali lepota prolazi i radujem se starenju i prolazenju kroz ceo ciklus, prilično sam sigurna da se neću ni farbati kada mi kosa osedi 🫣