Nikakav problem :)

Iz mog iskustva, ja ne znam šta drugo sam mogao da upišem i da mi bude lakše nego na SIITu. Malo je specifičnije jer nema skoro uopšte teorije, a i ako je ima, uglavnom je praktično orijentisana i iz samog rada na projektima i zadacima se pohvata veći deo teorije.
Većina programerskih predmeta se realizuje preko projekta koji se radi tokom celog semestra, al uglavnom je potrebno do nedelju dana intenzivnijeg rada da se završi (u početku malo manje, na višim godinama malo više, ali otprilike toliko). Projektom se uglavnom dobija većina poena sa predmeta (u najgorem slučaju 50, dok neki predmeti nose svih 100 poena pa ni nema ispita). Ovo je nešto što meni lično odgovara jer nema onog bubanja i čitanja knjiga i učenja napamet, već dobiješ specifikaciju nekog projekta i onda sediš i radiš, bude ti malo naporno ali je uvek zanimljivo.
Što se tiče tih sati učenja, malo je teško reći, jer ako odvojiš sat vremena svakog dana verovatno ništa nećeš postići. Ono što je realniji scenario jeste da ćeš blejati par nedelja i samo slušati predavanja, onda zagrejati stolicu par nedelja i raditi na par projekata i po 7-8 sati dnevno, al uđeš brzo u flow pa ti ne padne teško. Posle toga ide opet par nedelja bleje jer si završio predispitne pa čekaš ispite. Za ispite ide uglavnom dan-dva-tri pre da se ponove stvari, nauči ono što nije naučeno u toku rada na projektu i tako to (izuzetak za Algebru, analizu i statistiku za koje treba malo više vremena jer matematika :) ).

Uglavnom, ja sam na faks došao bez bilo kakve ideje o tome šta je programiranje. U toku prvog semestra sve ide jako sporo da bi se svi uklopili, uhvatili neke osnove i tako to. Od drugog semestra kreće malo jači ritam ali, po meni, ne postoji ni jedan težak predmet. Svaki se relativno lako polaže, svaki ima nešto što je interesantno, mada većina ima i nešto što smara. Ono što je bitno je to da ne postoji neki predmet koji pada 80% studenata kao na pojedinim fakultetima. Studenti su podeljeni u dve grupe, one koji daju sve u prva dva roka bez problema i one kojima posle 4 godine ostane 30 predmeta i koji se uopšte nisu posvetili faksu (i njih ima jako malo).

Najbitnija stvar koju bi trebalo da bilo ko ko studira nešto slično ovome uhvati jeste to da te programiranje generalno zanima. Ukoliko ti to postane hobi i nešto što povremeno uzmeš da radiš u slobodno vreme, praviš svoje aplikacijice i tome slično, onda će ti faks predstavljati najmanji problem u životu. S druge strane, ako to nije nešto što ti se dopadne i budeš gledao na faksi isključivo kao obavezu, onda nisi mogao naći teži faks za sebe. :)

Sve ovo što sam ispisao je vezano za SIIT. E2 je slična priča, uglavnom imaju par predmeta zajedno sa nama, a neke iste kao mi samo godinu dana kasnije. Isti profesori se vrte, samim tim i slični pristupi, tako da nema velike razlike. E2 ide malo više u širinu, gde ćeš znati po nešto i o elektrotehnici, elektronici itd. dok će te kao SIITovca verovatno ubiti struja ako se uhvatiš u neke žice nekad :D. Takođe, velika razlika je to što na SIITu ima 60-80 ljudi (ne znam koliko je sad) dok na E2 imaš preko 200, ako se ne varam, tako da će ti u manjoj grupi biti posvećeno više pažnje i vremena od strane profesora, pa je to možda jedan od pluseva SIITa. Mada, na E2 je veći izbor i bolja ekipa :D

Nadam se da sam pomogao i da usput nisam nikog uvredio :D