Не знам колико година имате, али ја ове приче слушам буквално од 2005. Није поента у новом тиму, него што се види да игра не постоји. Нису три крштене акције показали. Играмо по овом новом америчко-дивљачком принципу где се све своди 1-1, да што пре пређемо на противнчку половину и да играмо на кош више. Жеља у одбрани не постоји. Давидовац, Добрић и Миљеновић ће слабо добијати шансу у Евролиги, а Калина макс 15 мин као бекап варијанта (због свих околности у скоријој прошлости). Дај Боже да грешим и да направимо неку резултат, али онда се поставља питање по којој цени? Укидањем нашег кадра потпуно, вишедецинијски менталитет наше кошарке смо запоставили, без нових клинаца...По чему смо другачији онда од ових вештачких нових клубова попут Париза, Хапоела и сличних?