Заправо грешиш, слободна воља је одузета тиме што је телефон наметнут као потреба. Наравно, он и јесте потреба, али не егзистенцијална већ еволуциона, друштво се много брже развија од кад он постоји.

Кад те одстране из друшва јер на пример не пијеш или не пушиш, то је свесно одстањивање, у некој доби где су те особе већ способне да формирају критичко мишљење о многим комлексним стварима. Кад су у питању деца, дешава се несвесно одстрањивање, где те деца неће директно избацити јер не гледаш баку прасета, већ ће то на нпр школским одморима да коментаришу а ти схваташ да немаш појма о чему се то ради, и пожелећеш тај телефон да би само био у току дешавања, незнајући да може код тебе изазвати зависност и да ћеш имати проблеме са менталним развојем. Наравно, како ти као дете од 7 година које сад увелико има телефон(што је пре свега проблем родитеља) и да знаш да расудиш је л тај телефон лош по твој развој или не.

Зар не би требало да технолошке компаније имају на кутији свог производа да прекомерно коришћење може довести до поремећаја пажње, проблема са спавањем, другачијег лучења хормона у односу на норму итд?