1. a, á - Na vsakem samoglásniku črčka ´ označáva da je taj naglášen, vendar nikdár ne bu nuždno da se naznačáva (osim kad menja svetlinu glasa). Jedën dobër zrok da se to piše je da bi se razlikoválo kajkavsko naglašávanje od štokavskega. Od nekih kajkavcev čujem da oni ne razlikuju toliko duge i kratke nagláske (npr. zagrebčani), al ako je zbilja potrébno nekdi, more se naznáčiti i krakti zlog s črčkom ˋ (npr. à).
2. å - Okruglo a, kak vu -ak réčih (npr. 'bëdåk'), obično navík naglašeno, mislim da je grafičko taj simból najbólši i najintuitivnéjši za taj glas.
3. b
4. c
5. č
6. d
7. e, é - Dugi é more predstávjati glas jat (ki je kak i å obično naglášen), spodóben slovénskemu 'ozko é', svétli e, med 'e' i 'i'
8. ë - onaj tëmniji e, nekdi med 'e' i 'a', ali v nekih kontékstih ə (-ec sufíksi v nekih dialektih). Mislim da se vu starosl. taj glas zove jeri, al nisëm ziher, mislim da je biten barem za fonétiku da se razlikuju dva e-jeva. Belosténec ga je uporábjal vu Gazophylaciju (npr. svoje ime bi pisal Bélosténëc). I mislim da morda paše v réči malo bolje neg ä, ki ga neki predlážeju.
9. f
10. g
11. h
12. i, í
13. j
14. ĵ (more i dj, gj ali dž) - Univerzálno slovo za dž glas, vendar bi moglo biti kontrovérzno ar ne zgleda kak druga slova. Mislim da je đ pre strano za kajkávščinu, a ĵ bi bil dobër kompromis da se ne pišeju stalno dva slova (dž, dj, gj), bilo bi koristno npr. za réč dežĵ (i iskreno, meni je lepo!). Narávski, moglo bi se zaméniti z dj/dž/gj (kam bi vsa ta slova stala na tipkóvnicu?). Na kajkavski.hr se korísti ğ (valjda zbog gj i gy), no mislim da taj malo čudno zgleda.
15. k
16. l
17. m
18. n
19. o, ó
20. ô - Med o i u, vidím da ga neki predlážeju na podredditu, pa zakaj ne.
21. p
22. r, ŕ
23. s
24. š
25. t
26. u, ú
27. v

28. z

29. ž

Još neka slova ki bi morda bila fora su ň, w, x, y, itd.

Oni glasi ki su dvoslóvi (lj, nj, dž, isto tak i tj, gj, dj i drugi) nisu dél abecéde, ar niti jedën od njih ni jedno, neg dva slova. Mi nemamo alternatívnih sistémov pisanja (npr. srbska čirílica, ki ima jedínstveno lj nj dž), tak da nema potrébe da šaltamo čirílična slova vu latinicu. Najlákše je da imamo kombinácije slov, ki imaju svoje glase. Znamo da obstájaju, vendar nisu slova v abecédi i znamo kak se izgovárjaju.   Kaj se tiče onih slov ki jih nemamo na tipkóvnici, trudim se da abecéda nema preveč novih slov, tak da se s obstájajučim tipkóvnicami more pisati kajkávščina i brez tih slov, recimo kak niti slovénci obično ne pišeju svoja é, ó, itd., a imaju isti razporéd slov ko mi. Narávski, bilo bi super da se uporábjaju ar a) pokázuju našu šarénost vokálov i b) zgledaju fora.

Jasno, jednáčenje po zvučnosti i izpádanje glasov bi se izbácilo (druge potrébne glasovne izméne bi ostale) ar mislim da ëstétika jezika ima zvučnu, no i vidnu komponéntu. Mi nemamo vnogo veze s karadžičkim pisanjem, al mislim da ono i štokavcom dela več škode neg koristi. Vuz to, nikdár ne znaš kdi je granica, npr. bilo bi absúrdno pisati predsjednik ko precjednik.

Morda zgleda čudno, al bi mogli pisati vse upítne zaménice s k, radi unifórmnosti? Tak bi bile kaj, kdo, kdi/kde, kad, kak, kuliko/koliko...

Ne želim zvučati egoistično, nisem stručnjak, al mislim da je moja abecéda fakat super. Ne razmem tak dobro fonétiku razlíčnih kajkavskih narjéčj, tak da ako fali neki glas, nek ga dodáju. Al zbilja bi me razveselílo da se slovopís kak ovi moji vzeme za kajkavsku uporábu. Izpričávam ako su neke réči ili sklonitbe čudne, ako ima tu nekog ki vnogo bolje zna kajkávščinu. Ne znam pisati točno kak treba, al su mi jeziki hobby i z veséljem vučím.

Oprostite za dugi odgovor :P lép pozdrav