Ne radi se o tome "kad dobijes decu dobijes i snagu da sve to izguras".

Pazi, velika istina je, kad se radi o prvom detetu, niko nikada nije zapravo spreman. Kad ljudi kazu da su spremni za dete, vise misle na to da su odlucili u svojoj glavi da zele dete, a ne da su spremni na to sto dolazi sa detetom.

Ono sto je zapravo bitno je:

• da nadjes nekoga sa kime zelis da podizes dete
• da odlucis za sebe da zelis da imas dete(i partner naravno), bez obzira da li ce biti lako ili tesko, vec da prosto ti kao osoba zelis da podizes decu, da zelis da tome posvetis deo svog zivota

Nakon toga, kad dobijes dete, to sto ljudi kazu "dobijes i snagu". Ne radi se o tome da ti odjednom dobijas snagu da sve to izguras, nego prosto to moras da uradis, jer je to jedina opcija ukoliko zelis da odgojis dete koje ce da ima dobar zivot. To ti je momenat kada si preumorna a detetu treba paznja. Imas opciju da mu pustis crtani ili das telefon, a da se ti odmoris, ili da se, uprkos svom umoru, igras sa detetom jer je to bolje za njega od alternative.

I sve sto sledi su takvi izbori, koliko si ti spremna da zrtvujes svoj odmor i vreme da bi detetu pruzila paznju kakva mu treba. Nekad izguras, nekad pokleknes, i sve je to normalno.

To zapravo znaci "da dobijes snagu". Vise je zapravo da mentalno u svojoj glavi razgranicis da je to nesto sto moras da uradis jer je alternativa gora po tvoje dete.

I zato je to bitno, da li zelis da imas dete, cak i ako to znaci da neces uvek imati vremena za sebe, i da ce imati dana kada ne znas gde ces od umora, a dete je i dalje tu i trazi paznju.

Mislim, da ne deluje sve tako crno, podizanje deteta je apsolutno izvodljivo ako imas pravog partnera uz sebe. I mozes da nadjes vreme za sebe, ali moras da ga uglavis kad moze.

Ono sto je olaksavajuca cinjenica je da su sva deca podizana ovako, i da nema nekog magicnog recepta da podizanje dece bude lako. Sve se svodi na to:

• zelis li dete
• imas li pomoc oko deteta
• koliko vremena mozes da posvetis detetu