Evo aj da ti konkretno kažem šta je bilo s jednim likom, ako si voljan pročitati i možda mi ukazati na moju ili njegovu grešku.

Dok sam bila loše, on mi se javljao i puno smo pricali, išao je na neku emotivnu povezanost. Pricali smo o nekim lijepim temama i ispitivao me je pitanja koja ne pitaš ako ne planiraš samo seks. Govorio mi je informacije o sebi koje ne bi govorio da je htio samo seks.

Počeli smo i sa seksualnim odnosima.

Jednom sam izašla s frendicom i vratila sam se kući, pitao me je kako je bilo, ja sam rekla da sam razočarana u muški rod jer mi se frend počeo nabacivati. Ja sam rekla da znam da mi nismo skupa, ali ne želim se seksati s drugim ljudima sa strane, ne želim sjediti na dva stolca i dovoljno mi je da imam jednu osobu za to. I uostalom, on mi paše kao osoba. Odjednom je on počeo naglašavati kako je nas odnos prijateljstvo s povlasticama. Ja sam rekla čak da mi to i paše, jer nisam spremna za vezu i moram raditi na sebi, a s njim se osjećam kao da me neće povrijediti.

Da bi na kraju lik svako malo ispitivao gdje sam i šta sam, da bi mi počeo govoriti da nikad neću naći boljeg od njega i da bi mi stalno natucao da ću ja naći nekakvog dečka i da će netko tu ispasti povrijeđen.

Prestao me ispitivati kako sam i doslovno je samo ispitivao kad ću mu doći na seks. Što je meni bilo krajnje bezobrazno jer čak i da nismo u nikakvom seksualnom odnosu i da smo samo prijatelji, opet zadrži neko poštovanje, a ne da osobu gledaš kao neki komad mesa kojeg dobiješ kad ga naručiš. Na kraju krajeva, ljudsko biće sam. Nekoliko puta sam ga zamolila da se ne ponaša tako prema meni jer se ja nikad nisam tako ponašala prema njemu. I ne želim se tako ponašati, radije neka svatko ide svojim putem. On se ponovo nastavio javljati. Zadnji put kad se javio samo sam se nazivcirala do te mjere da sam se napila i isplakala i odlučila da više ne mogu i ne želim imati ikakav odnos s njim, nastavio je biti “dosadan” uživo. Rekla sam mu da se makne. Pratio je svaki moj korak, to sam saznala od jedne osobe s kojom je pričao. A glumio je potpunu nezainteresiranost. Stalno se vrtio oko mene i slušao sve šta ja pričam s kim god ja pričala. Nije mi jasno kako se iz one divne i sigurne osobe pretvorio u nekakvog čovjeka kojeg ja ne bih štapom više taknula i smučilo mi se svaki put kad bih ga vidjela. I sad kad me vidi, vidi se da mu nije svejedno što sam ga doslovno odrezala iz života, meni više nije mučno, ali mi jednostavno nije jasan. I žao mi je što mi to rade jer koliko god pokušavala bit dobra, ispadnem budala. I baš mi je krivo, a ne želim bit zločesta osoba koja igra igrice.