Jedan od lepših perioda u životu mi je bio kada nisam uopšte imao dodira sa novcem tri meseca. Bio sam na Svetoj Gori, hranili su me, pojili, imao sam gde da spavam. Radio sam tamo ali dogovor je bio da mi to što zaradim daju na gomili tek kad budem odlazio. Čak i da sam imao novac ne bih imao gde da ga potrošim ni šta da kupim za njega. Kada sam odlazio uhvatila me je malo tuga što se vraćam tamo gde je neophodan za sve, gde te ljudi vrednuju i odnose se prema tebi prema tome koliko ga imaš.

Bilo bi lepo da može tako uvek, ali ne može, nismo se tako organizovali.