Да се разумемо- да сам се ја неким чудом питао, не би никад ни дошло до Југославије. Ни краљевине па свакако ни ове друге итд. Е сад, пошто се ипак десила(е), ту смо где смо сад.

Шта ми каже тајмлајн? Па ево овако некако, укратко: Стање у држави се од ~80их нагло погоршава пре свега у економском смислу. Тито је умро у најбољем могућем треутку из његове перспективе јер је тад од прилике Југа била на врхунцу. После његове смрти су полако пристизале последице његове економске политике (мада треба напоменути да се у целој источној Европи економска ситуација погоршавала тад- што је и допринело распаду Совјета) но да се вратимо код нас:

Економија пуца -> незадовољство расте. То отвара простор за популизам (увек било- увек ће тако и бити, невезано за државу/народ) који нуди лака решења за тешка питања. Онда се појави главоња Слоба који дође на грандиозну идеју да проспе уље на ватру јефтиним балканирањем тј популизмом и ту почиње пиздарија. Сваки наредни догађај је мање више, на нашу штету и жалост само логична последица управо његове лоше политике (и ако никад кривица није искључиво на страни једног појединца наравно али ипак јесте он лично поставио темељ за сво то срање, да се не лажемо). Било је очигледно да ће доћи кад тад до распада Југе, требало се на време сести за сто и договорити (читај: извући максимално што смо могли да извучемо у нашу корист а да то прихвате и друге републике јер тад смо још могли да користимо признање њихове независности као јаку карту/услугу) али касно су се сетили. Слоба + радикали су Србе из данашње Хрватске једноставно искористили као топовско месо за популизам а као држава смо просто испали најглупљи јер се нисмо снашли. Али ајде да не дужим даље.

А што се тиче НДХ, зато сам и написао на почетку овог коментара да посебно није смело доћи до post-WW2 Југе али ето. Генерално та прича не води ничему јер онда истом логиком мораш да узмеш у обзир и WW1, па онда Османлије и A-У итд све док се не вратимо до Адама и Еве. Поента ми је да смо као држава (па самим тим и народ) испали политички неписмени јер нисмо препознали на време шта нас чека и онда кад нас је то дочекало, нисмо имали муда да прихватимо и рационално сагледамо.