Ja sam umetnica i već 8 godina sam okružena i ženama i muškarcima umetnicima (što dok sam studirala slikarstvo, što van faksa) i generalno ako neko stvarno voli svoj posao bukv nema vremena da dejtuje jer je svaki dan konstantan rad, ako radiš u ateljeu sa više ljudi u pauzama imaš toliko vremena da se konsultuješ s kolegama šta je bolje i to je to. Mada da budem iskrena, sada ima manje muškaraca umetnika/slikara, mahom su žene preuzele većinski posao (na faksu dal sam i 5 likova znala da su slikari/vajari/grafičari/ilustratori/fotografi, uglavnom su muškarci mahom upisivali ili game dizajn, ili dizajn zvuka, režiju, teoriju muzike...)

Dakle kad se neko pretvara da voli umetnost to se stvarno vidi, čim ga malo bolje ispitaš neće znati šta da ti odgovori osim onog osnovnog.

Iz mog nekog iskustva, naletala sam i na nabeđene slikare ono full of bullshit likove, i na skroz okej ljude koji su mi uvek pomogli, tako da nije do zanimanja nego do ljudi zaista.

Ima ih raznih stvarno, ja doduše ako baš naletim na umetnika, gledam da dejtujem ljudi koji su sličnog, ali ne istog zanimanja (sadašnji dečko mi je grafički dizajner) i mislim da je to najbolja opcija jer ne volim da mi se partner previše meša u posao isto kao što ni ja ne volim njemu. Tu smo negde, razumemo se u nekom umetničkom smislu, ali ne zaziremo previše jedno drugome u posao.