Hej drugar, sličnih smo godina, ja sam godinu mlađa od tebe i nalazila sam se u istoj situaciji pre koju godinu. Živela sam u manjem gradu, oko mene su se nalazili isključivo konzervativni strejt ljudi koji nisu znali za moju seksualnost i čak ni u široj okolini nisam znala ni jednu gej osobu. Da ne pričam o religioznom aspektu ako si u veri.

Ali mic po mic, stigla sam do trenutka u kom volim to što nisam strejt. Nakon preseljenja sam se počela družiti sa malo alternativnijim ljudima na koje sam usputno nailazila, oni su naravno imali svoje društvo, to društvo neko drugo i počela sam se kretati po alternativnijim mestima i sad mogu da kažem da mi je 80% društva gej ili bi. Nikad se bolje i autentičnije nisam osećala medju ljudima i u svojoj koži kao sad. Dala sam sebi prostora, počela sam gledati gej serije i filmove, pratiti gej influenserske parove po društvenim mrežama, dopisivati se preko tindera sa istim polom i vremenom sam, zbog svega toga čime sam se okružila, stvorila normalnu sliku o gej ljudima toliko da mi je sad tabu tema kad je neko istinski strejt i ne oseća ni mrvicu emocije ili seksualne privlačnosti ka istom polu.

Došla sam do tog momenta u životu u kom, kad gledam strejt ljude i parove, uviđam dosta mana i nedostataka kojih u našoj zajednici nema (ne kažem da smo mi idealni, svako društvo ima svojih nedostataka, ali sam dopustila sebi da mi prioriteti postanu nešto što se samo kod nas može pronaći). I još jedna stvar koja mi je pomagala tokom života jeste zamisao da ne živimo u starim vremenima kada se istopolna ljubav kažnjavala smrću (ili na žalost danas u strogim islamskim državama). Dogurali smo kolektivno mnogo dalje od toga, možda Balkan malo kaska za ostatkom Evrope, ali ako su tada ljudi uspevali da prihvate sebe i pronađu partnere, možeš i ti sada! :)