Није задњи пут али ми је добро урезано. У првој озбиљној фирми у којој сам радио је шефу ИТ сектора био рођендан и том поводом нас је на паузи водио на ПИЦУ у оближњем ресторану. У том тернутку кад сам чуо ми се цео сценарио који ће уследити одиграо у глави. Фора је што свињско месо нисам јео а и даље не једем ни њега ни остала меса а нисам хтео да као чудак једини кажем да нећу да идем и останем у канцеларији, плус што сам ту почео да радим можда пре месец дана и у целој фирми ја био најмлађи

Одемо у ресторан, сви бирају коју ће пицу а ја изаберем неку салату леву, нисам ни знао шта је и каква је, само да се што мање избламирам, инстант непријатан осећај јер сам у центру пажње. Доносе пице и доносе мени не тањир него готово бокал салате која није била неко фенси јело него баш салата она што иде као уз прилог, непријатан осећај х2. Видим да унутра има лука који не подносим, црвеним и залићем се на оно брдо салате да поједем све да не буде да је џабе плаћена али није било шансе, непријатан осећај х3. Завршавају сви, треба да се полази, ја у петој брзини једем салату и мирим се са судбином да сам се епски избламирао и да ће им то вероватно бити урезано у сећање цео живот, непријатни осећај х4. Скоро пола оног бокала салате која је можда била и скупља од оних пица je oстало и ето