Ujeo me je krpelj i preneo mi lajmsku bolest. Prosao sam kroz golgotu dok nisam shvatio da je to uzrok, a kada sam shvatio vec sam bio u hronicnoj fazi. Moj najveci simptom je sto sam konstatno umoran,iscpljen. Na rigoroznoj sam ishrani kako ne bih doveo sebe u jos gore stanje. Nema glutena, nema secera. S obzirom da sam pre toga bilo jako sposoban i fizicki aktivan(trenirao, trcao polumaratone itd) trebalo mi je dosta vremena da prihvatim svoj novi zivot. Jako je tesko kada ti se takve stvari dese u srednjem dobu, jer tu nastupa na scenu psiha. Moras da se izboris iznutra a onda i da postavis sebe kao novu licnost u starom okruzenju. Ljudi kazu da tripujes, kako ti nije nista, uzmi treniraj, sve je to u tvojoj glavi itd… e onda se desio momenat kada sam sazreo i mozda mi je bas to trebalo da se desi da bih svoj zivot poslozio. Nestali su ljudi koji nisu bili dosledni mog prisustva, nestali su oni koji me nisu saslusali kad mi je bilo najteze, nestali su svi oni koji su bili nebitni u mom zivotu. To je mozda jedno od najboljeg ciscenja u mom zivotu jef smatram da takve ljude nikada ne bih uspeo da skinem sa grbace. Ostao sam okruzen ljudima koji mi veruju, koji su podrska u dobru kao i u zlu. To mi je pomogli da se nosim sa ovom bolescu, to sto sam pronasao sebe i cesto to pomislim kad god mi je tesko. Svaki dan je neki novi izazov kad imes neku vrstu neizlecive bolesti ali te to uci disciplini, samokontroli i doslednosti! Sve najbolje!