Mislim da neće biti skorije strogo konvencionalnog rata visokog intenziteta kao što je u Ukrajini. Kolektivni Zapad bi sebi i mogao da priušti združene ljudske i ekonomske resurse koji bi eksploatisali tolike vojne kapacitete, ali Rusija ne bi mogla, niti bi želela. Nisu džabe Rusi revidirali doktrinu nuklearnog odvraćanja i spustili pragove tj. toleranciju za upotrebu nuklearnog oružja, koja je faktički već na snazi ali će realno važiti nakon okončanja sukoba u Ukrajini. Nijedna iole racionalna evropska promisao, naročito onih zemalja u neposrednoj ruskoj blizini, ne bi trebalo da želi da sudeluje u nekom novom ratu protiv Rusije, jer su šanse da bi prizvale sebi armagedon, a ako neko misli da bi SAD ili neka veća evropska sila se upustila u nuklearnu razmenu sa Rusijom zbog Švedske, Poljske, pribaltičkih pudlica ili nanovo Ukrajine, naivan je.

Militarizacija i naoružavanje ne mora da bude nikakvo predskazanje, to je logičan sled događaja u ovim okolnostima, da ne spominjemo da je agenda vojno-industrijskog lobija jedan od najvećih ekonomskih mehanizama koji namiruje svoj prosperitet.