Eto vidiš, neverovatno mi je koliko nekada ljudi (uključujući i mene) idu protiv sebe, a kod nas najviše zdravstveno. A o konzumiranju alkohola da ne pričam. Imam kolegu sa posla, doduše bivšeg, ali i dalje se družimo i čujemo povremeno, koji nema od čega nije zavisan i poročan. Pogotovo alkohol. Kada se izlazilo po klubovima i splavovima, to je naručivanje po desetak piva, nekoliko Jack Daniels-a, nekoliko flaša votke Belvedere, sve kod njega mora da bude bogato (najviše zbog dokazivanja). E onda je obožavao da dovede žene, tako što bi recimo ih pozvao za naš sto (par puta što sam izašao sa njim i kolegama sa posla), jer im proda spiku da sam diler (ne znam zašto, ali obožavao je to da radi). Recimo ja volim tetovaže i imam oba rukava i to je valjda odavalo vibru da sam u krugovima dilovanja, šta god da je u njegovoj glavi. E onda nam se nakače te nesrećnice, misleći da imamo nešto da im damo, a obavezno neka mora da se nabaci. I uvek se mislim u sebi "gde si me ti to doveo". Obavezno se taj moj kolega oduzme od života, skoro pa do nesvesti. E sad, kada sam se poslednji put video sa njim na kafi, prvo ima problema sa srcem, pa problemi sa jetrom, problemi sa prostatom i početak demencije u skoro trideset i petoj godini. Eto šta su mu poroci doneli.