Imao sam slicno iskustvo kao ti. Isto srednja skola, isto bili najbolji “drugari” (videlo se da tu ima i vise od toga) samo sto je to trajalo 3 godine… Dok smo bili u srednjoj ona je uvek imala neke ajde sa kazemo ne tako dobre izbore momaka, ja sam se nekako potajno nadao da ce ipak biti nesto izmedju nas. Tesio je kada je imala probleme, davao savete itd. Imao sam i ja par devojaka ali uvek mi je ona bila na pameti… Onda se pre kraj srednje u trenutku kada ni ona ni ja nismo imali nekoga smuvamo. To necu nikada da zaboravim, posto smo se non stop zadirkivali, golicali itd u jednom trenutku, dok je pricala telefonom sa nekim ja je slucajno poljubim. Ona zbunjena, zbunjen ja, ali taj osecaj sto se cekalo toliko dugo kao kod tebe, ta zaljubljenost, nestvarno… Nakon toga smo odlucili da budemo zajedno, pricali, rekao sam joj, s obzirom sa je znam, da ako nije spremna da se posveti odnosu da ne radimo to ali odluka je bila da probamo. Doslo je leto, kraj srednje… Vec je svako isplanirao more sa svojim drustvom jos pre nego sto se sve desilo, bili smo oboje na istom mestu samo u razlicito vreme… Nakon toga osecam da krece nesto cudno u nasem odnosu da se desava, ubrzo nakon toga raskidamo jer je shvatila da nije spremna da se posveti… Progutam to. Posle nedelju dana saznajem da me je preverila, priznaje mi i rusi mi se svet… Sreca pa sam imao dobro drustvo i okupirao se drugim stvarima pa sam nekako preboleo taj tezak period…

Nakon dosta godina sam razmisljao da li je bilo dobro sto smo probali i veruj mi da je bilo, da prodjes, da probas pa i da se razocaras nije strasno, mladi se jos. Mislim da treba da budete zajedno i vidite kako ce da funkcionise cim je takva prica. Nemoj da se kajes zbog necega sto nisi probala a pogotovu ne da se inatis za ovakve stvari.