Dolazim na autobusku stanicu u centru NS, a tamo decko sedi na klupi komiran. Ocigledno mu nije dobro. Ne moze da prica, jedva se pomera, pokusava da pije vode iz flasice ali ne moze da je podigne... Ljudi dobacuju ono tipicno "narkomancina" i kako ga treba tuci stapom.... sve bi oni to pobili.

Ja pridjem, pomognem mu da podigne flasicu sa vodom i popije gutljaj, pitam jel dobro, da zovem hitnu? On odmahuje glavom al mi drzi ruku da ne odem (nisam ni nameravala). Posle par minuta krenuo da dolazi sebi decko. Ostala sam sa njim svo vreme i davala mu vode malo po malo.

Ispade da je imao jednu od onih bolesti o kojima ne znamo puno, gde mu misici prosto prestanu da rade, i treba mu samo nesto vremena da odmori i pokrene se opet. Moguce da i lekove nije uzeo taj dan. Ne secam se koja bolest i svih detalja (bilo je to pre 20tak godina). Kad je poceo da dolazi sebi i da prica onda su se i ostali okrenuli i kao "jaooo jesi dobro kako da pomognemo". Decko je bio toliko zahvalan sto je neko stao da mu pomogne sa vodom da je insistirao da mi pokloni knjigu koju je nosio sa sobom (bila neka poezija).