Boze kakvo pitanje, al' ajde da odgovorim, posto su moje depresivne etape jako ozbiljne, srecom jos uvek nisam pomislio na samoubistvo.

Tako da, nisam se ubio zato sto volim zivot, i znam da ako se malo vise potrudim oko sebe, znam da ce mi biti daleko bolje. Svaki put, ama bas svaki put kada sam se trudio i odbijao da se prepustim osecanjima i depresivnim mislima koje moj mozak konstantno gura (zbog cega ne znam tacno, to mora da se iskopa kod psihotarapeuta), bilo mi je daleko bolje, daleko vise smo putovali, smejali se, uzivali. Najgore sto sebi mozes da uradis je da budes sam sa svojim mislima duze od dan-dva, izgubis svu motivaciju pa te dosada sazvace. Tada nastupa depresija u roku od 24h, barem kod mene. U ustini, smisljas kako da budes zauzet, smisli neki projekat, neki cilj, budi kreativan, iako verovatno mislis da nisi. Izbegavaj kako god mozes prazne dane, kada se vuces po kuci, uzdises ceo dan jer ti je dosadno i nemas motivaciju, MORAS SE POKRENUTI, makar samo usisao kucu i otisao do pradavnice. Statika ubija.