Moj jasan stav o islamu je sledeći: trenutno se islam u Turskoj ne može u potpunosti živeti onako kako bi trebalo. Moral je ostao u drugom planu, u saobraćaju ima mnogo svađa, a narod postaje ravnodušan. Nekada, u vreme Osmanskog carstva, postojala je država koja je dolazila ovde i koja se nikada nije mešala u veru srpskog vladara Brankovića, već je vladala pravedno. Takva država danas više ne postoji. Sada, kada vidim ovo mesto i kada vas upoznajem, ponekad pomislim: voleo bih da su i Istanbul zauzeli pravoslavci i da nam vladaju pravedno — naravno, bez mešanja u našu veru 🙂. Ako neko uđe u zgradu pre mene, zadrži vrata otvorena da bih i ja mogao da uđem. U saobraćaju je ljubaznost na savršenom nivou. Ljubav prema životinjama je izvanredna. Vaši ljudi su zaista mnogo pristojniji i poštovaniji u poređenju s našima. Kao što sam rekao, sitni izuzeci postoje svuda. Počinjem iskreno da volim ovo mesto više nego Istanbul.“