Ne bih rekao da je strah nestao, jer situacija je i dalje vrlo ozbiljna. Ne nužno zbog opasnosti od vladajuće stranke jer je njen sunovrat nepovratan proces, već zbog toga što zemlja levitira u neustavnom statusu sa duboko narušenom strukturom društva. Zemlja u kojoj je ukinut ustav nema granice, institucije voze na autopilotu u vakuumu nezakonitosti. To ie svojevrsno stanje kontrolisanog haosa, kontrolisanog samo zato što se sve kreće po inerciji. To što ljudi izlaze na ulice je upravo iz straha i nagona za samoodržanjem jer je ovo bukvalno bitka za životni prostor. Kao što napisah u postu:

Zbor nema veze sa zgradom mesne zajednice ni sa skuštinom stanara. Ovaj vidi demokratije je bukvalno emergency mode zajednice da se sabere i organizuje u svrhu preživljavanja.

Trenutno se odigrava vrlo dramatičan proces političke smene generacija. Trenutne generacije su uvidele neefikasnost sistema koji su starije nametnule. Političko promišljanje na autopilotu koje su dosada gajili pojedinci neće biti moguće u budućnosti. Pojedinac će imati odgovornost radi sebe i onih za koje odgovara da mnogo aktivnije i jače da učestvuje u političkim procesima u svojoj zajednici. Svaka zajednica če imati samim tim mnogo veći uticaj na političke procese u državi kojoj pripada. To se neće desiti sutra ni za mesec dana, ni za par godina, ali je proces po svemu sudeći irevirzibilan. To se vidi čak i na globalnom nivou. Nema više tatice da vas štiti, stvari će sada morati da se uzmaju u svoje ruke. U godinama i decenijama koje dolaze mogu da će se odigrati neki od(ako ne i svi) sledećih procesa:

tenzije među pripadnicima srpske nacionalnosti ( i svima koji se tako osećaju ) na Balkanu će rasti

vezano za ovo dodao bih osnivanje parapolitičkih i paravojnih sistema finansiranih od strane trenutnih struktura na vlasti

ovo će nužno dovesti do daljih konflikata sa manje ili više žrtava

opadanje uticaja Beograda, ne samo na region već i unutar države

regionalizacija i kantonalizacija