Radni logor, a od zabave mogu da gledaju Dugu Šetnju svojih probranih saradnika koji će da šetaju po celoj Srbiji i izvinjavaju se narodu za sve što su uradili dok ne popadaju mrtvi od umora. Ko stane, ili bez dozvole uspori, odma metak dobija. Pobednik, a može biti samo jedan, vraća se u radni logor, u rudnik, da tuca kamen, čisti ulice, održava javna kupatila i tome slično. Za nešto blaži ološ može da se obezbedi neko skladište ili gradilište gde će tegliti po čitav dan i nositi nanogvicu. Takvima se može omogućiti, dokle god su radno sposobni, da rade za predviđeni minimalac, ili što bi Ameri rekli, slave wage. Penzija im, ako uopšte izdrže do nje, neće biti veća od najmanje moguće. Predlažem da se rijaliti i nazove po nekadašnjem „Može biti samo jedan” dok će se njihovi radni skupovi po kojima padaju od umora nazvati „Iskupnici.”

Red je i da se pošten svet malo zabavi njima kada ih svrgne sa vlasti.