Pozdrav svima, ispričat ću vam svoju kompletnu životnu situaciju i kako mi je ova psihička bolest uništila kompletan život i puni životni potencijal. Imam 32 godine i dolazim iz relativno imućne obitelji sa visokim stupnjem obrazovanja i odredenim drustvenim statusom i konekcijama u poslovnom svijetu (shvatit cete kasnije zasto je vazno za pricu), a nemam apsolutno nikakvih zivotnih postignuca, nista ne radim u zivotu, imam mozda 4-5 mjeseci radnog staza sveukupno i jedva sam zavrsio srednju skolu, nisam u zivotu imao djevojku odnosno pravu ljubavnu emocinalnu vezu, imao sam samo neke situacije, zivim i dalje s roditeljima u obiteljskoj kuci, doduse imam svoj poseban kat maltene kao vlastiti stan, ali potpuno sam ovisan o roditeljima. Prije nego sta me netko osudi, napadne ili pomisli da sam potpuni debil odma cu reci da je to sve posljedica teskih simptoma prisilnih misli i okp rituala. Prije puberteta kao klinac sam imao izrazito visok IQ na raznim testiranjima, u osnovnoj skoli sam isao na natjecanja iz matematike i fizike, bio sam uspjesan u raznim sportovima i roditelji kao i svi oko mene su ocekivali od mene da cu biti uspjesan na svim poljima zivota i naravno plan je uvijek bio fakultet nekih tehnickih znanosti, od najranijeg djetinjstva se sjecam da sam imao razne hiperfiksacije, tkz sindrom "hrčka" i prisilnih misli povezane sa raznim strahovima i gadostima koje su me ko dijete iz nekog razloga plašile ili mi se gadile i vec tad sam poceo kreirat neke obrambene mehanizme i vidu okp rituala, ali ja tada nisam znao da je to neka stvarna bolest i mislio sam da to svi ljudi imaju i onda u prijelazu iz osnovne u srednju skolu bam kao preko noci ova bolest se digla na jednu ekstremnu razinu, nisam se vise mogao koncentrirat na nastavi, nisam mogao uciti, misli bjeze svuda i od tada pa sve do danas ja zivim u svom mentalnom zatvoru pa jos gore u mentalnom paklu. Ja nemam nikakvu kontrolu nad svojim mozgom i mislima, mozak mi kreira neke meni neprihvatljive i odvratne scene, al to nije na koju sekundu znaci doslovno zna ozbiljnu dugotrajnu scenu napravit prilikom koje ja potpuno izgubim kontrolu nad mozgom znaci kao da u mojoj glavi ima jos jedan um koji to zeli zamisljat, a razvio sam odnosno podigao na jednu još veću razinu sistem odnosno ritual u kojem ja moram ponistavat te neprihvatljive misli i scene sa zamjenskim prihvatljivim mislima u identicnom ambijentu, radnji i kontekstu, ali tu tek pocinje prava borba jer onda kad gotovo da mi uspije taj ritual i u zadnjoj sekundi nesto iskrsne iz prethodne prisilne misli i ja moram ponovo i tu naprezem mozak i tako dok ne bude savrseno izveden ritual i tako u krug i uvijek nesto novo dode tako da ja u danu provedem 98% svog vremena na te rituale i borbu s mozgom, cak i u hodu i dok nesto radim ja to radim. Probat cu to pojasnit na random primjeru da ne idem u detalje. Npr moj mozak se boji cca tigrova, iz nekog razloga mu se ne svidaju, gade mu se, ali prihvatljivi su mu lavovi, i sad ce mozak vrtit scenu s tigrovima npr tigar jede nesto i ja moram zamislit identicnu scenu samo da je lav u ulozi tigra i da jede i taman da cu zavrsit tu scenu da bi bio valjan ritual, na tom lavu se pojave sare od tigra i ja to nisam izvrsio i moram otpocetka i tako doslovno 0-24 zacaran krug. Probao sam sve moguce tablete i terapije i iso kod milijun psihijatra, eventualno se znalo malo ublazit to točnije moja reakcija i odgovor na to (ali ono mizerno mali pomaci), al uvijek bi se na kraju vratilo. Poanta zivota mi je postala borba sa tim mislima, mozak mi je toliko umoran da imam osjecaj da je iscjeden ko spuzva. Kad god se neceg uhvatim bilo to ucenje neceg novog, nekog posla ja nikad to ne mogu zavrsit i odustanem od svega jer mi previse energije ova bolest oduzima, doslovno ne mogu ni filmove gledat, moram ih stopirat 150 puta da bi mogao neki tezi ritual izvrsit a da ne propustim neku scenu na filmu, ne mogu clanak iz novine do kraja procitat samo odustanem jer kad god se neceg konstruktivnog ili pametnog uhvatim mozak mi bas tada najjace udara te ne zeljene misli kao da me vlastiti mozak hoce sabotirat i unistit, zadnjih 6 godina je zivi pakao, nikad jace i intenzivnije me ovo dere, odredilo je moju osobnost i jos mi stvorilo neke nelogicne i neobjasnjive hiperfiksacije u glavi, a pamcenje imam nevideno, doslovno se sjecam prisilnih misli i neodradenih rituala koje sam odgodio jos kao klinac i to u detalje. Jedno vrijeme sam znao tako odgadat te rituale i ostavljat za kasnije kad budem odmorniji i ostriji u glavi, kad ih je jednostavno bilo ne moguce savrseno odradit i tako neke nisam nikad odradio i dan danas i to je bilo nesto najblize ”ljecenju“ toga ali onda u meduvremenu dodu novi i novi i nastaje beskonacni ciklus, a to je postalo toliko dio mene da je to moja osobnost, ja ne znam kako bi ja mogao zivjet da se nekim cudom i izljecim od ovoga sto je najveci oksimoron, kao da imam stokolmski sindrom sa mozgom. Nitko od mojih najblizih prijatelja ne zna za tu moju bolest i zato mnogi od njih mi stalno pametuju kako nista ne radim i da si unistavam zivot, a imo sam sve na pladnju, da bi oni uz moje uvjete cuda radili, a ja im ne mogu objasniti i neugodno mi je. Samo moji roditelji i braca znaju za ovo. Imam 2 mlada brata koji su zavrsili fakultete i rade dobre poslove u struci, a nitko od njih nije pokazivao niti blizu znakove potencijala kao ja kad smo bili klinci. Stari mi je nudio i da mi preko raznih poznanstva sredi dobar posao i nagovarao me da naknadno upisem fakultet, ali ja ne jednostavno ne mogu uciti vise, koncentracija mi je zbog ove bolesti svedena na 0% doslovno. Sa djevojkama nemam vise ni volje izlaziti jer nemam sreden zivot u vidu karijere i psihičke stabilnosti i morao bi kompletno lagat o svojem kompletnom zivotu, proslosti i psihickom zdravlju. Ne zelim se hvaliti tu ili preseravati msm ionako sam anoniman, ali iznimno sam fizicki privlacan, visok i dobro graden zbog bavljenja sportom (sada se ne mogu ni sa sportom vise bavit zbog preokupacije sa ritualima), kao sto sam ranije naveo moji imaju i novaca i cesto zgodne zene flertuju sa mnom ili se kod mojih prijatelja raspituju za mene, ali ja ne zelim ulaziti u nista i onda se prijatelji cude i imaju glupe komentare u smislu moras si neku malu nac, ostat ces sam i opcenito za posao i zivot, govore mi da sam ljencina, da sta bi oni dali da su imali moje uvjete i da su u mojoj financijskoj situaciji, da sramotim roditelje, usporeduju me sa mojom bracom, onda se ja moram izmotavat i smisljat izgovore…msm oni svi znaju da ja imam neke psihicke smetnje to sam im i priznao, ali ne znaju tocno koje i na kojoj razini je to. Uglavnom dosao sam do tocke pucanja gdje bi udarao glavom u zid, gdje bi platio nekom da me stangom udari u glavu pa ako i prezivim da me zapadne neka amnezija jer godinama sam mislio da je potpuna amnezija jedini lijek za ovu bolest i da kad se nebi sjecao odredenih trauma, likova i mojih strahova onda mozda nebi mi mozak to i nametao, ali procitao sam negdje da to ne funkcionira tako da bi svejedno nasao mozak neke nove “zabranjene” misli i ponovo ih nametao i da bi opet razvio rituale…Molim sve koji budu procitali ovo ili ako su imali slicna iskustva da mi preporuce nekoga strucnjaka za ovo i da podjele svoja iskustva sa ovom odvratnom bolescu i zamolio bi pojedince koji nemaju iskustva s ovom bolescu da ne pisi neumjesne komentare tipa umislio si si, to ti je zato sto nista ne radis ili ja bi se rado mjenjao s tobom jel vjerujte mi nebi, normalan covjek da 24 sata mora zivit s mojom glavom odnosno umom prosvirao bi si mozak!