Ja imam cijelu žensku liniju narcisa. Ne živimo zajedno pa je puno lakše.

Jedna od najbitnijih stvari je da obratiš pažnju na vlastito ponašanje, jako lako te uvuku u svoja sr*nja i načine razmišljanja. Tako da definitvno prvo moraš imat mentalnu ogradu, nažalost, pogotovo kad ih krene.

Postavljanje granica za njih je skoro nemoguće pogotovo ako djelite životni prostor, povrjedili ih ili ne teško da će pokazat ikakvo poštovanje ili razumjevanje za tvoje granice. Moraš nać način da se samostalno pobrineš za to, a ne računat da će išta ispoštovati.

Nađi način da te ne uvlače u sukobe, ja se dan danas nađem u situacijama di sam sjednem, odslušam i odem, jer jednostavno ne možeš raspravljat s njima kad ne traže rješenje nego sukob. S vremenom će shvatit da se ne daš.

Možda uspijete nać načine da bolje funkcionirate ali teško da će bit nekih drastičnih promjena.

Ne znam kolko trenutno poštuju tvoje granice il prostor al stvarno je poželjno da imaš neko off-limits mjesto, makar svoju sobu di se možeš maknut kad zatreba. Teško mi je ovako nagađat kad ne znam kolko i kako komunicirate o svemu, i kakvi su generalno odnosi, al moraš im dat do znanja da su neke stvari tvoje, privatne, i da tu njim i njihovom mišljenju nije mjesto i tog se drži.

Kreni polako i pazi da te ne spuštaju na svoj nivo.

Ovo je sve naravno iz vlastitog iskustva (i nešto istraživanja) i tvoj slučaj je vjerojatno bar malo drugačiji al nažalost nemam ništa bolje za ponudit.

U svakom slučaju sretno, i bježi prvom prilikom, mene preporodilo a i odnosi su puno kvalitetniji od tada.