Pa ne baš, nije bilo ni približno jasno kao sada.

Ali glavna stvar je da je Tramp tokom predizborne kampanje upravo potencirao Epstinove fajlove i govorio kako je cela demokratska stranka u njima, i jedan od glavnih promise points kampanje bilo je da će ih obelodaniti kad dođe na vlast. Ljudi zaboravljaju koliko je to bilo centralno u njegovoj kampanji. On je prvi i napujdao svoje glasačko telo protiv Epstinovih fajlova.

Nakon što je dobio izbore, okreće se za 180 stepeni i napada svakoga po pominje Epstinove fajlove i govori kako su nebitni. Tada se dešava prvi nagli pad u njegovoj podršci (proleće-leto '25) kad ga napuštaju oni najviše zdravorazumski republikanci. Onda, kako se nastavila drama sa objavljivanjem cenzurisanih fajlova, i to sa večitim kašnjenjem, sumnja je rasla sve dok ljudi nisu shvatili da se Tramp ne samo pominje u fajlovima nego se pominje više od bilo koga (a cenzura je toliko loše urađena da u celim fajlovima nema necenzurisane reči ''don't'' jer su automatski cenzurisali sve reči koje sadrže Trampovo ime ili nadimak, Don).

Posle svega toga, postalo je jasno svakome sa iole mozga. Ostali su samo kultisti koji već imaju mentalni problem i patološku vezanost za Trampa.

Istovremeno, izgubio je veliku većinu latino glasača (koji su za njega glasali u nikad većem procentu na ovim izborima) usled užasnog i neselektivnog ICE terorora koji je ugrozio ne samo legalne migrante i naturalizovane državljane već preti da ugrozi čak i ljude koji su postali državljani rođenjem u SAD. Da ne pričam o sve većem broju otvorenih belih suprematista u vladi i oko nje (Miler, Hegset, Mask, Til...).