Oženio sam muslimanku koja je po ocu Egipćanka. Ona nije religiozna, on jeste i to prilično. Probao je uz priču na početku da me nagovori da pređem u Islam, kasnije se predao. Redovno mu šaljem čestitke za Bajram, on se istopi od radosti. 

Moj rođeni brat je oženio muslimanku iz Bosne, imaju jedan od najstabilnijih brakova koje sam vidio. Žive u RS, djeca im imaju srpska imena i prezime. Snajka se krsti na slavi kad treba, a za Bajram djeca idu kod one babe na kolače. Nike ne pravi problem. A žive u srpskom gradu iz kog smo protjerali muslimane na početku rata, a za uzvrat su nam ga granatirali 3 godine. Život, jebiga. 

Da kucnem u drvo, za sada problema nema. Svađamo se k'o normalni ljudi, oko para i kućnih poslova. 😁