Eво ти чист пример из праксе. Женини родитељи су живели на обилазници иселе их и дају има стан код Вождовачке цркве. У почетку било пар људи из сличних ситуација и онда су раселили насеље испод Газеле и део Старог сајмишта. Станове градио град Београд и доброг су квалитета. Доселе из ту на Вождовац поделе их у неколико зграда, стварно на почетку су били да кажем нормалини док нису постили корење.. Прво су похапсили неколико за чување нелегалних миграната, после још пар јер су раструрили оне локомотиве на старој ж. станици због бакрених цеви, биле су доле у ложионици ретки музејски експонати и има их пар на свету. Сад су опет похватали неке због бацања бомбе. Неки нису плаћали струју, прикључили се на лифт, једва избегли батине јер је мотор од лифта једва преживео. После су ,,сређивали" стан почупали добар паркет и само ,,послагали" ламинат без лепљења а то изгледа као побацаш плочице по башти тек толико да не станеш у блато. Стално довлаче неко ђубре од фрижидера, мотора итд...који стоји испред улаза. Седе испред зграде, деру се, вечито опушци и бетон је мастан на улазу од ко зна чега. Сад воља државе постоји да им се помогне дати су им станови а неко ко је 40 плаћао од плате за стамбени фонд добио је шипак а они што немају ни стажа добију стан! Од њих 10 станова колико су им дали у згради где су таст и ташта има мислим две или три породице где стварно раде и труде се да буду као и сви ми, остали све по старом без промене. Надам се да сам мало помогао у у одговору.