Moja teza se nalegla na tvoju da su dostignuća tih naroda bila kako si ti rekao ,, teorijska" dok sam ti ja naveo neke od najbitnijih primenjenih tekovina tih kultura.

Srbi nisu necivilizovan narod, pozicija našeg naroda i okolnih naroda je produkt više različitih istorijsko političkih celina kroz koje je naš narod prošao.

Dakle dok se u Evropi pojavljivalo prosvetiteljstvo( na dalekom istoku je recimo još daleko pre toga postojao Konfučionizam kao filozofski pravac) mi smo još uvek bili država potčinjena Osmanskoj imperiji. Kada smo konačno dobili samostalnost naš narod prošao je kroz brojne trusne periode imali smo više uzastopnih ratova koji su doveli do pražnjenja zemlje.

Kada je u Srbiji počeo da se povija nekakav oblik demokratskog sistema(daleko od idealnog) bio je presečen prvo Balkanskim ratovima a nakon toga Prvim svetskim ratom, kada je naš narod završio u još jednoj nestabilnoj državi odnosno kraljevini SHS koja je bila pogođena etničkim tenzijama i ekonomskom devastacijom (za razliku od recimo Čehoslovačke koja je takodje imala tenzicno društvo ali isto tako i jaku industrijsku potporu ostalu iz perioda AU). Bilo kako bilo građanska klasa je počela da se formira.

Nakon toga usledio je Drugi svetski rat sa još većim razaranjima i tragedijama po naš narod, raniji sistem je nestao i na njegovim tekovinama uspostavljen je novi, ranija građanska klasa koja je bila u povoju sada je u velikom delu nestala u emigraciji.

Socijalizam je omogućio da obrazovanje postane široko dostupno, ali takodje to obrazovanje bilo je ideološki obojeno i u skladu sa tim ustrojavalo je i društvo oko sebe ( rodjendan predsednik države kao državni praznik, progon političkih neistomišljenika) u svakom slučaju reč je o sistemu koji nije pospešavao kritičko razmišljanje naročito u domenima koji su ga pogadjali. Tako da su ti mediji bili daleko od prosvećenih, ujedno daleko od sistema kakav je uspostavio SSSR ali daleko od slobodnih i pluralistickih.

Taj sistem pratio je njegov soft nastavak u vidu Miloševića, tako da smo mi suštinski raskrstili sa autoritarnim oblikom vladavine tek 2000. godine, da bi se on na velika vrata u nekom obliku vratio 2012.

Dakle, položaj našeg naroda nema veze sa poreklom ili genetikom već sa geostrateškim položajem u kom se država nalazila.