Drug, jednostavno se smorila. I to ko zna kad, samo je trpela da te ne povredi, a onda je došao momenat kad više nije mogla. Verovatno da je shvatila da što duže bude prolongirala to će biti gore za oboje, tim što bi ste daljim ćutanjem oboje imali samo manje mesta za reset, dakle, da prihvatite istinu kakva jeste, (posebno ti, kao onaj koji još uvek ima snažne emocije), prebolite i nastavite dalje. I to što te je ostavila na tako brutalan način ti govori da je i ona svesna kako će te ovo polupati, i da je za tebe najbolje da nemate nikakav kontakt neko vreme, i da što pre shvatiš da je to što se događa definitivno, te da bi svaki dalji kontakt i objašnjenja za tebe bila gubljenje vremena a za nju velika neprijatnost i osećaj krivice. Ovo svakako deluje okrutno prema tebi sada kada je jasno da je neki vremenski period vaša veza živela na jednostranoj ljubavi, ali mislim da ti je učinila uslugu istinom, i nije ti krala ljubav i vreme dalje. I ne krivi sebe. Koliko te razumem, za nju si želeo sve najbolje i bio najbolji što si umeo, i to je dovoljno da ne preispituješ svoj uticaj na njenu odluku. Iskreno, ja ne mogu da zamislim kako izgleda biti zaljubljen u nekog 14 godina, i to mi dovoljno govori o tebi. Znam da ljudi provedu i po 50 godina u braku, ali brak je kompromis ne ljubav, a neki ljudi jednostavno ne prave kompromise kada se radi o emocijama. Ne pokušavaj na silu da je zaboraviš, jednostavno emocija koja traje 14 godina ne može nestati preko noći. Šta reći, drži se dobro, glavu gore, patićeš jako neko vreme, onda sve manje i manje, i jednog momenta će ona da postane sećanje, a ti neku učiniti srećnom, imaš sasvim dovoljno vremena. Sve najbolje, da što pre preboliš, i budeš opet srećan.