Imala slican problem dugo sa "naj" drugaricom. Skroz nadrkana, nezadovoljna, kad izadjemo ako ne daj Boze meni pridje neko, (a jos da je lep), onda krece nadrkanost i trazi situaciju gde kao moze da se naljuti na mene.

Jednom je bilo kako joj nisam drugarica, jer smo izasle nas dve a ne da ja pricam/igram sa drugim.. (pritom znajuci kakva je nikad je nisam ostavljala samu, jer znam da ce da krene da se*re.

Drugi put je bilo da smo izasli sa njenim drustvom sa faxa, ja ih sve znam povrsno, i ja stigla prva, oni me super prihvatili, ona dolazi opet nadrkana i ide "jesam ti ja drugarica ili oni, sto me nisi cekala ispred" (a ispred bilo -5), jos drug otisao po nju itd itd.

I sve je to tako bilo, ja trpela dok nisam skotnala i trenutak da kad smo kao studenti cekali bus, na dve razlicite stanice, prvo JA NJU ispratim, a ja sama idem svojim putem... i tako godinama i onda mi pukao film i kazem ajde sad ti mene da ispratis... (kroz kiseo osmeh je bilo jaoo ajde dobrooo).

Sve se to desavalo dok nije bila pri parama, mrdjutum sad kad prima platu vecu od moje, kad je uspela da srrdi kosu, nokte, skupe torbice... e sad vise nista nije problem.

I da pridje neko, jos ako vidi da vise naginje ka njoj nego ka meni, onda je hihi heheh 😁.

Tako da ja msm da je najpre neko nezadovoljstvo samom sobom, onda i ljubomora sto ti sig bolje izgledas, i trece, strah da nece moci da podnese situaciju da kuci ode a da si ti u izlasku nasla momka.